Merkel: Slučaj Navaljni ne mešati sa Severnim tokom 2

Rusija je proterala diplomate iz Nemačke, Poljske i Švedske zbog toga što su učestvovali na protestima protiv zatvoranja Alekseja Navaljnog. Kao što je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, proglašeni su „nepoželjnim osobama". Osim toga, u Ministarstvo spoljnih poslova su pozvani ambasadori tri zemlje EU, gde su im, po informcijama iz Rusije, predate protestne note.

Ministarstvo je navelo da su diplomate švedskog i poljskog konzulata u Sankt Peterburgu i nemačke ambasade u Moskvi učestvovale na nedozvoljenim protestima 23. januara. Takve akcije su nespojive sa diplomatskim statusom. Prema smernicama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, oni moraju što pre da napuste zemlju. Istovremeno, ministarstvo je pozvalo vlade dotičnih država da se pridržavaju međunarodnog prava. Rusija je više puta optužila EU za mešanje u njene unutrašnje stvari.

Merkel: Ovo ne sme biti povezano sa diskusijom o Severnom toku

Kancelarka Angela Merkel oštro je kritikovala taj potez Rusije. Postupak je „neopravdan" i „dodatni aspekt onoga što je Rusiji prilično daleko od vladavine zakona", rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Makron je naglasio da se solidariše sa tri države čije su diplomate proterane.

Diskusija ne bi trebalo da bude povezana sa sporom oko gasovoda Severni tok 2, dodala je Merkel. „Odnos prema Severnom toku 2 zasad ostaje nepromenjen. Takođe je naglasila da uprkos razlikama u slučaju Navaljni, dijalog ne treba prekidati. „Bez obzira na sve razlike", ipak je „strateški neophodno održavati kontakt sa Rusijom o mnogim geostrateškim pitanjima".

Berlin: Ruski ambasador pozvan u ministarstvo spoljnih poslova

Ministar spoljnih poslova Nemačke, Hajko Mas ranije je izjavio da odluka Rusije „neće ostati bez odgovora" ukoliko je Moskva ne preispita. Deportacija „ni na koji način nije opravdana" i samo dalje narušava odnos Rusije i Evrope. Dotični nemački diplomata je legitimno otišao da se obavesti o razvoju događaja na terenu, što je predviđeno Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, naglasio je Maas.

Ruski ambasador Sergej Nečajev pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu kako bi mu se objasnio nemački stav. Poljska je takođe poyvala ruskog ambasadora u Varšavi. Švedsko Ministarstvo spoljnih poslova obavestilo je Moskvu da smatra da je akcija potpuno neosnovana.

Šef spoljne politike EU Žozep Borelj takođe je osudio prterivanje diplomata. Kao što je saopštio portparol Borelja, on je takođe pozvao rusku vladu da preispita odluku. Borrelj je odbacio optužbu da su se pogođeni ponašali na način „koji je nespojiv sa njihovim statusom stranih diplomata".

„Daleko od najboljih vremena"

Ranije je tokom posete Moskvi Borelj već istakao da se zbog slučaja Navaljni odnosi Rusije i Evropske unije naalze na „najnižoj tački". Ovo je „zaista težak trenutak", rekao je Borelj, koji je otputovao u Rusiju kao prvi predstavnik EU na visokom nivou od 2017. godine.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je na sastanku sa Boreljom da je njegova zemlja „spremna da odgovori na sva pitanja". „Glavni problem je nedostatak normalnosti u odnosima između Rusije i EU, dva najveća igrača u Evropi"  i dodao da to nikome ne služi. Politički dijalog se mora nastaviti. Postoje različita gledišta i protivrečnosti, ali to ne funkcioniše bez dijaloga. Rusko-evropski odnosi trenutno „nisu ni blizu najboljim", rekao je Lavrov.

Odnosi Rusije i EU bili su veoma zategnuti od aneksije Krima 2014. Tome se pridružio slučaj Navaljni. Kritičar predsednika Vladimira Putina uhapšen je po povratku u Moskvu sredinom januara. Prethodno se lečio u Nemačkoj nakon napada otrovom za koji krivi rusku vladu.

U utorak je moskovski sud presudio da je Navaljni morao u kaznenu koloniju skoro tri godine zbog uslovne kazne iz 2014. Pored toga, ove nedelje započeo je još jedan sudski postupak protiv njega. Desetine hiljada ljudi nedavno su izašle na ulice širom Rusije tražeći između ostalog puštanje Navaljnog na slobodu i protiv predsednika Valdimira Putina, a u više od 11.000 ljudi je uhapšeno. EU je kritikovala policijsko nasilje protiv opozicije.

dr,dpa,

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android