Merkel: Pomoć Balkanu, ali uz ustupke

Odnosi Srbije i Kosova, podele u Bosni i Hercegovini, grčko-makedonski spor oko imena i hrvatsko-slovenački problem oko razgraničenja - zapadni Balkan prepun je otvorenih bilateralnih pitanja koja škode dobrosusedstvu i narušavaju stabilnost regiona. Takvo stanje nije u duhu procesa evropske integracije niti u interesu Evropske unije, izjavila je nemačka kancelarka u razgovoru sa članovima Društva stranih novinara u Berlinu. Zbog toga nikoga nećemo ostaviti na cedilu u potrazi za rešenjima, ali od svih strana očekujemo ustupke, poručila je Angela Merkel.

„Iz brojnih iskustava dugogodišnjeg bavljenja politikom znam da se rado poseže za stilskim sredstvom blokade, kada se ne uspe u celini nametnuti sopstvena volja. Gomilanje takvih problema dovodi do paralize i zato od svih partnera očekujem spremnost na kompromis.“

Trenutni spor između Hrvatske i Slovenije gotovo je beznačajan u odnosu na političke rovove koje su posle Drugog svetskog rata morala da prevladaju rukovodstva evropskih naroda na putu izgradnje Evropske unije. To ne bi bilo moguće bez mudrih i velikih političara tog vremena i njihove nepokolebljivosti u jačanju zajedništva, podsetila je Merkelova.

„Činimo sve da bi smo Hrvatskoj i Sloveniji pomogli u rešavanju problema. Možda u tome svojom mudrošću i iskustvom može da doprinese i međunarodni posrednik. Jedino je važno da neke stvari ne budu od početka proglašene pitanjem prestiža.“

Promene dolaze iznutra

Kada to shvate politički čelnici triju konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini, ništa više neće stajati na putu društvenog i ekonomskog prosperiteta te zemlje i njene evropske budućnosti, između redova je dala do znanja šefica vlade u Berlinu.

Kao što međunarodni predstavnik u BiH ne može da učini čuda, tako ni svetska zajednica na Kosovu tek uslovno može da pomogne u uspostavljanju funkcionalne države, ocenila je Merkelova. Ona je svela bilans jednogodišnje nezavisnosti:

„Nikakav međunarodni faktor ne može da podstakne domaće snage, ljudi na Kosovu to moraju sami. To podrazumijeva i želju za saradnjom i suživotom sa Srbima, ali i da Srbija mora prihvatiti postojeće prilike. To nije lak proces, a u prvom redu zavisi od građana Kosova. Ni jedna zemlja ne može drugoj državi spolja da nametne dobru konstrukciju“, zaključila je nemačka kancelarka.