Merkel zazire od dramatičnih poruka

Indeks akcija na frankfurtskoj berzi tamo je gde je bio poslednji put 2004. godine – ispod 4000 poena i time je od početka svetske finansijske krize izgubio polovinu vrednosti. Povodom krize minhenski list "Zidojče cajtung" piše: „Osnovni zadatak globalne krizne diplomatije jeste da spreči da države nanose štetu jedna drugoj i tako dodatno pogoršaju situaciju. Kratkoročno je neophodno sprečiti pad u depresiju, a dugoročno mora se sprečiti da ponovo dođe do ovakve krize. U tim ciljevima postoje izvesne protivrečnosti. Ne sme se dozvoliti da banke posluju tako rizično kao proteklih godina, ali istovremeno moraju što pre početi da odobravaju kredite i ulaze u rizike, jer u protivnom nema ništa od privrednog oporavka. Jedna od najopasnijih protivrečnosti proteklih sedmica bila je u tome što su države na globalnom planu pregovarale o strogoj regulativi, a istovremeno na nacionalnom planu od banaka zahtevale da odobravaju kredite. Na sastanku na vrhu početkom aprila neophodno je postići dogovor o međunarodno usklađenoj strategiji na tom polju“, piše „Zidojče cajtung“.

"Krv, muke, suze i znoj"

List "Frankfurter algemajne cajtung" potseća da bivši kancelar Gerhard Šreder nije uspeo da objasni ni stranci, ni građanima zašto sprovodi reforme na socijalnom planu – zbog čega je ostao bez podrške – i upozorava da sada ista opasnost preti kancelarki Angeli Merkel. List piše: „Šreder nije znao kako da objasni, kancelarka Merkel pored toga ne zna šta bi tačno trebalo da objašnjava… Istina, u njenom kabinetu kažu da postoji volja za objašnjavanjem, jedino nema vremena za to – kancelarka radi 18 sati na dan, prvo ona sama mora da shvati o čemu je reč. Posledice bi mogle biti podjednako kobne kao u Šrederovom slučaju – nema komunikacije. Gospođi Merkel ne nedostaje samo vreme, nego ne nalazi ni pravi način da objasni stranci i građanima da se u ovom slučaju vatra mora gasiti vatrom, da se tržišna privreda delimično mora staviti van snage kako bi se spasla. Kancelarka zazire od dramatičnih poruka, mada trenutno – kao i Čerčil u maju 1940. godine – teško može da ponudi nešto više od „krvi, muke, suza i znoja“. Takva retorika danas bi izazvala samo paniku umesto da ulije hrabrost, mada ni danas niko ne zna šta sledi“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Stručnjaci kao nastavnici

Povodom predloga ministarke obrazovanja Anete Šavan da stručnjaci, u nedostaku nastavnika, drže nastavu u školama list "Minhener merkur" piše: „U Nemačkoj nedostaje oko dve hiljade nastavnika što znači da se svake nedelje gubi oko pola miliona časova. Sada bi taj nedostatak nastavnika trebalo da nadoknade visoko specijalizovani stručnjaci koji o didaktici i radu sa decom znaju koliko i učitelji znaju o nuklearnoj fizici. Ta ideja ne sluti na dobro kada je reč o kvalitetu nastave“.

O istoj temi "Vezer kurir" piše: „To je svakako najjeftinije rešenje i pokazuje da mnogi političari veruju da za poziv nastavnika nije potrebno učiti. Ali, bar je najzad počela rasprava o budućnosti škole. Međutim, ni ovog puta nema promišljenih predloga, pa ni ovog puta neće biti rešenja za problem“.

Najzad "Ostiringer cajtung" primećuje: „Fizičari, hemičari i matematičari ne mogu tek tako da zamene nastavnike koji nedostaju. Pedagogija i didaktika imaju veću ulogu od čisto stručnog znanja. Utoliko tu vrsta nastavnika moguće je samo privremeno angažovati u školama. Osim toga, učenici nisu pokusni kunići, pogotovo ne za hobi-pedagoge. Pre svega je zadatak ministara za kulturu u saveznim zemljama da obezbede dovoljan broj kvalifikovanih nastavnika“, piše „Ostiringer cajtung“.

Atentat u Kairu

List "Berliner cajtung" komentariše prekjučerašnji atentat u Kairu i piše: „Napad u Kairu posebno je neprijatan po Egipat, jer je turizam jedan od stubova privrede. Ukoliko posle atentata ne bude gostiju iz inostranstva biće pogođeni svi koji žive od turizma. I država će ostati bez deviza u vreme kada ionako vlada svetska privredna kriza. Egipat već decenijama zna za teror i teroriste. Muslimanska braća, zabranjeni kao radikalni islamisti, već dve decenije zadaju muke državi. Oni su mentori mnogih islamskih grupacija, uključujući i palestinski Hamas. Egipatske vlasti su bezkompromisne prema Muslimanskoj braći, ali do sada nisu uspele da ih onemoguće. To što su brzo uhapšeni osumnjičeni za atentat još ne znači i da će slučaj biti rešen. Da li su to zaista krivci ili se na taj način pokazuje odlučnost i umiruju domaća javnost i inostranstvo? Jasno je da atentatori nisu profesionalci, jer bi inače bilo mnogo više i mrtvih, i ranjenih. Pre bi mogao biti u pitanju odgovor na nedavni rat Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze – Egipat je tokom sukoba držao čvrsto zatvorene granice za pristalice Hamasa“, piše „Berliner cajtung“.

Niže plate za žene

Povodom najnovijeg izveštaja da su žene u Nemačkoj znatno slabije plaćene od muškaraca, u proseku 23 procenta, berlinski list "Nojes Dojčland" piše: „To što žene zarađuju manje od muškaraca nema toliko veze sa zahtevom jednaka zarada za jednak rad, koliko sa malim šansama koje imaju u svetu rada kojim dominiraju muškarci. Žene su hendikepirane porodiljskim odsustvom ili negom bližnjih. Podrazumeva se da i teret vođenja domaćinstva pada na njihova leđa. Iz svih tih razloga primorane su da prihvataju slabije plaćene poslove ili rad na određeno vreme“, piše „Nojes Dojčland“.