Merkelova beži od evropskih obveznica

Lideri dve najjače privrede Evrope Angela Merkel i Nikola Sarkozi traže od zemalja evrozone bolje izbalansirane budžete i štednju. Oni su za osnivanje neke vrste evropske ekonomske vlade, tela koje bi se sastajalo dva puta godišnje kako bi razmatralo ekonomske probleme u evrozoni. Evropske obveznice nisu bile tema, ali je na insistiranje novinara Angela Merkel rekla „da ne veruje da bi evro-obveznice pomogle“. Obveznice koje bi se izdavale u ime evrozone, a ne pojedinačnih zemalja, pomogle bi davljenicima poput Grčke da pribave pozajmice pod nižim kamatama. Sa druge strane, jače ekonomije, poput Nemačke, zaduživale bi se pod višim kamatama nego do sada.

„Obveznice će doći. One su neizbežne“, piše danas bonski General ancajger. „Evroobveznice su pravednije rešenje od uvođenja sve većih paketa pomoći za spasavanje evra ili pravljenja neke centralne banke koja bi otkupljivala obveznice i vremenom mutirala u ogromnu babarogu. To je sve kristalno jasno i Merkelovoj. Samo što ona to ne može da proda Nemcima (pre svega liberalima, partnerima u koaliciji) – tako bi rizikovala položaj kancelarke.“

VAC iz Esena smatra da Sarkozi i Merkel juče nisu rešili krizu, ali da su krenuli u pravom smeru: „Najpre, za sada neće biti evropskog združivanja dugova. Ko je dužan kao Grčka taj neće dobiti jeftinije kredite za koje su se zemlje poput Nemačke mukom izborile. Ostaje pritisak da se štedi, a to je važan signal“, smatraju u VAC-u i zaključuju: „Ponovo radi evropski motor, Francuska plus Nemačka – to je dobra vest. Ali plan je samo plan. Odlučujuće je da li će ovaj tandem progurati svoje ideje i kod drugih zemalja.“

Rajn nekar cajtung iz Hajdelberga nema lepe reči za eventualnu evropsku ekonomsku vladu: „O čemu bi to telo odlučivalo ako ne o raspodeli dugovanja? Merkelova je ponovo nedosledna. Sledeće nedelje je čeka pakao pred koalicionim partnerima.“

Juče je objavljeno da je nemačka privreda u drugom tromesečju ove godine ojačala za nevelikih 0,1 odsto, što je značajan pad u odnosu na 1,3 odsto rasta iz prvog kvartala. Već se govori o kočenju ekonomije.

Vestdojče cajtung objašnjava razloge zastoja: „Mesecima je nemačka privreda bila imuna na sve negativne uticaje. Dužnička kriza u Evropi, bankrot koji je pretio SAD, visoke cene nafte, turbulencije na berzama – ništa od toga nije moglo da naškodi nemačkom XXL zamahu. Izvoz je cvetao, šefovi firmi su se hvalili rekordnim proizvodnjama – ni najveći optimisti nisu verovali da će se Nemačka tako brzo oporaviti od krize. Ipak, nije nikakvo iznenađenje da je sada nastupio zastoj. Zašto bi nemačka bila otporna baš na sve uticaje?“

Zidkurir ne vidi razloge za brigu: „Dinamiku su pre svega izgubili poslovi u inostranstvu. Nemačka, kao jedna od vodećih izvoznih sila, brzo je osetila da svetska konjuktura stagnira. Ali bilo bi pogrešno kukati na sav glas. Na posletku, nemačka privreda jača za 2,8 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pre samo dve godine smo sanjali takvu stopu rasta.“

Priredio Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon