Merkelova traži veći pristup kineskom tržištu

„Naša privreda priželjkuje veći pristup kineskom tržištu“, rekla je Angela Merkel u razgovoru sa kineskim premijerom Lijem Keđijangom. Ona je tokom posete Pekingu, posebno ukazala na potrebu za više transparentnosti prilikom sklapanja poslova, ali i jednakim pristupom tržištu. Pored privredne saradnje, koja je nesumnjivo na visokom nivou, Merkelova je istakla da su „poštovanje ljudskih prava i vladavina zakona, podjednako važni.“

Tokom svoje sedme posete Kini, nemačka kancelarka je prisustvovala potpisivanju brojnih ugovore, vrednih više milijardi. Auto-koncern Folksvagen planira izgradnju dva nova pogona, a evropski proizvođač aviona isporuku sto helikoptera. Uticajni nemački avio-prevoznik Lufthanza namerava da osnuje zajedničko preduzeće sa kompanijom „Er Čajna“. Dogovoreno je i da na Kina naredne godine bude gost-domaćin na čuvenom sajmu informacionih tehnologija u Hanoveru – CeBIT.

Kritike zbog kibernetičkih napada

Kancelarka nije propustila prilika kritikuje kineske kibernetičke napade, u kojima su mete bile uticajne nemačke kompanije. Nemačka će se svakako braniti, rekla je Merkel, ocenivši kako „ne veruje da se tako može biti uspešan.“ Li se na opasku šefice nemačke vlade nadovezao konstatacijom, kako je i Kina žrtva kibernetičkih napada. Kineski premijer je poručio da njegova vlada ne pruža podršku nijednom preduzeću, koje se služi takvim trikovima. I Berlin i Peking su izrazili potrebu za većom kontrolom i zaštitom, što će, po svemu sudeći dodatno intenzivirati dijalog te dve zemlje.

Frankfurt kao „čvorište“ za kinesku valutu

Premijer Li je najavio da će Frankfurt ubuduće biti glavni finansijski centar za Kinu, posebno u trgovini juanom. Peking će u te svrhe plasirati oko 80 milijardi juana (9,5 milijardi evra). Pri tome, kineska vlada za uzvrat očekuje olakšani transfer novca ka Kini, ukoliko to bude potrebno. Uplate u kineskoj valuti mogle bi da olakšaju trgovanje na evropskom tržištu i značajno umanji troškove, koji su do sada odvraćali kineske privrednike.

Berlin je, međutim, očekivao veću sumu novca. Prema prvobitnim najavama, Kina je najavljivala plasman od 200 milijardi juana, što bi Frankfurt, po uticaju u finansijskom svetu, učinilo značajno uticajnijim - po jačini, odmah iza Hong Konga.

Uprkos krizi, kineska privreda i dalje obećava

Šef kineske vlade ne mari za tešku privrednu krizu u svetu. On veruje da će Kina, još koliko ove godine, ostvariti privredni rast od 7,5 odsto. „Intenzivno radimo na tome. Sprovode se reforme i ulaže u privredu, čime se stvaraju pozitivni impulsi i omogućava dalji zamah“, rekao je Li. Aktuelne prognoze idu na ruku kineskom premijeru, s obzirom da se u prvom kvartalu privreda pokazala prilično stabilno sa ostvarenih 7,4 odsto. Istovremeno, vlada u Pekingu najavljuje povoljnije kredite za mala i srednja preduzeća.

Doduše, Li je izrazio protivljenje dodatnim „privrednim stimulativnim merama“. Veruje da je mudrije pribeći „finom podešavanju i usmeravanju“ reformama, koje su u toku. Dinamika tržišta mora biti ojačana i bolje liberalnije profilisana, posebno u korist malih i srednjih preduzeća. Ovakvom ekonomskom politika, Peking je već ostvario značajan napred u stabilizaciji privrede.

I od Nemačke se ima šta naučiti

Nemačka kancelarka je pozdravila privredne reforme u Kini i privrednu strategiju kineske vlade, ali je ipak sugerisala: „Nemačka sa svojim dosadašnjim iskustvom socijalno orijentirane tržišne privrede, mogla bi u vašim naporima značajno da doprinese“, poručila je Angela Merkel.

Nemačka preduzeća se nadaju dodatnim poslovima u Kini, ali da bi to bilo moguće potrebno je umanjiti birokratiju i učiniti znatno više u pogledu zaštite intelektualnog vlasništva. Kina je sa trgovinskim obimom od 140 milijardi evra godišnje, jedan od najvažnijih privrednih partnera Nemačke. Za nemačku privredu Kina (sa 67 milijardi evra vrednog izvoza) drugo po veličini izvozno tržište, odmah nakon SAD.