Mesec dana Fukušime

Mesec dana posle katastrofalnog zemljotresa, Japan je minutom ćutanja odao poštu žrtvama kojih je bilo najmanje 13.000, pri čemu se još 14.600 ljudi vode kao nestali. Susedne zemlje, i ne samo one, polako gube strpljenje zbog toga što nema poboljšanja situacije sa havarisanim nuklearnim reaktorom u Fukušimi. I građani Tokija su pokazali da i njihovo poslovično strpljenje ime granice. Juče je na ulice izašlo oko 5000 ljudi, zahtevajući da se odmah obustavi rad nuklearnih elektrana.

Ili, kako to objašnjava trgovac Hađime Macumoto: „Još nikada nismo imali ovakvu krizu – vreme je da se žalimo. Ako sada ne zaustavimo nuklearke, biće to kraj Japana. Zaista ih moramo isključiti i zato su protesti danas ovako veliki“.

To ne može da se uporedi sa nemačkim demonstracijama, a mnogi ni ne traže radikalne korake. No, jasno je da su se ljudi duboko zamislili nad situacijom u zemlji. Umetnik Masanori Oda očekuje od svojih sugrađana da se angažuju. „Ljudi na zapadu se stalno čude: zašto se mi nikada ne razljutimo, i ja to razumem. Teško je kada živite u zoni pogođenoj katastrofom, ali moramo pokazati i da poštujemo sami sebe. Neću da budem neko ko se ne uzbuđuje kada se ovako nešto desi. Došao sam ovamo da pokažem svoj bes“, kaže Masanori.

Jučerašnji izbori za guvernera Tokija pokazali su da je vladajuća stranka premijera Kana izgubila naklonost birača – već sada se govori o velikoj nacionalnoj koaliciji Demokratske i Liberalnodemokratske stranke, u kojima narod vidi više snage za rešavanje predstojećih problema. A oni nisu mali. Danas bi poslednje količine slabo radioaktivne vode trebalo da budu ispumpane u more.

„Pošto smo našim susedima i ribarstvu priredili brige, planiramo da sačinimo izveštaj kako bismo upoznali javnost sa posledicama naših mera.“ Hidehiko Nišijama, predstavnik Ureda za sigurnost u industriji, zna da se ne radi samo o 12.000 tona slabo ozračene vode koja je izbačena u more, već o bar petostrukoj količini visoko radioaktivne vode koja je još u zgradama sa reaktorima, gde sprečava popravke i ponovno puštanje u pogon uređaja za hlađenje.

Autori: Horst Klojzer / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković