Mesto sećanja na genocid

„Srebrenica je početak kraja genocida“ – tim rečima je bivši američki predsednik Bil Klinton započeo zvaničnu ceremoniju otvaranja Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari pre deset godina. Odlukom Visokog predstavnika Volfganga Petriča, najpre je Centar ustanovljen kao Fondacija sa ciljem da izgradi i održava kompleks u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici iz 1995. godine.

„Pre šest godina Visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šiling donosi odluku čiji sastavni deo je i Zakon kojim Memorijalni centar postaje državna institucija“, priča nam direktor Mersed Smajlović i dodaje: „Centar se od tog perioda do danas finansira iz Ministarstva finansija i trezora BiH, što znači da se mi nalazimo u budžetu Bosne i Hercegovine“.

„Kompleks se sastoji iz sakralne i memorijalno-komercijalne komponente ukupne površine od 120.000 kvadratnih metara. U sakralnom delu do sada je ukopano 6.066 tela žrtava. Planirana je gradnja istraživačkog, dokumentacionog centra, biblioteke, multimedijalne sobe i drugih sadržaja jer Memorijalni centar je pre svega mesto sećanja“, kaže Smajlović i napominje da je cilj da ovo mesto postane monument sećanja na sve žrtve genocida.

Svakodnevne posete i čas istorije u Potočarima

Svakodnevno u Potočare dolaze mladi, stari, učeničke i studentske ekskurzije na čas istorije, zvanične delegacije i privatno ljudi iz cijelog svijeta. Čak i vrlo visoki funkcioneri bez pratnje, privatno, baš kao što je to nedavno učinio i Klaus Kinkel, nemački ministar spoljnih poslova u vreme rata u BiH, izjavivši u intervjuu za radio Dojče vele: „Osećam se suodgovornim u pogledu onoga što se tamo dešavalo“, dodajući da su tada informacije bile nepotpune i nedovoljne i da ni on ni ostali ministri spoljnih poslova nisu znali kakve su se strahote tih julskih dana 1995. godine tamo dešavale.

U Potočarima zatičemo grupu mladih Nemaca. Tek su stigli i rano je za utiske. Mia Lokman jedina je tu bila i ranije: „ Mi dolazimo iz Nemačke gde mislim da se ne zna dovoljno o onom što se desilo ovde i zato je dobro da možemo našim prijateljima u Nemačkoj preneti šta smo videli i čuli.“ Za utiske prvog dolaska bila je toliko šokirana da nije mogla naći prave reči.

Predsednik opštine Drenovci iz Hrvatske Jakša Šestić u poseti je Srebrenici i Memorijalnom centru u Potočarima: „Teško je uvek kada vidite te ljudske tragedije, taj nerazum ljudskih sudbina koji zadesi pojedince, porodice, narode... Mi smo iz kraja gde smo nešto slično prošli u Vukovaru. Ratovi su u istoriji sami po sebi teški, prljavi, ali kada odu u smeru genocida onda to postaje nešto zastrašujuće i valjda će se čovečanstvo jednog dana opametiti da više ovakvih tragedija ne bude i da se jedanput živi bolje, poštenije, moralnije, ljudskije i da ovo ostanu samo sećanja.“

Neki od članova porodica žrtava u Potočarima su svakodnevno. Fadila Efendić, vlasnica male suvenirnice kaže da radom pokušava da ublaži bol za izgubljenim sinom, mužem i još 22 člana porodice: „I volim da budem ovde, baš ovde kraj ovih nišana i kostiju mojih najdražih.“

Garant opstanka Bošnjaka u Republici Srpskoj

Ćamil Duraković, predsednik opštine Srebrenica, zapitan o značaju Memorijalnog centra u Potočarima, kaže da je to možda jedini garant opstanka Bošnjaka u ovom delu Republike Srpske: „ Bojim se da ovaj Memorijalni centar nije ovde fizički da bi već danas RS kao entitet imala sve preduslove da bude država.“

Duraković u Memorijalnom centru za Srebrenicu vidi još jednu neiskorišćenu razvojnu šansu. „Treba raditi na promovisanju tog memorijalnog turizma. Malo se radi na tome.“

Kada je stav srpske strane u pitanju, kao i uvek u Srebrenici je teško naći sagovornika koji želi da govori za medije. Predsednik lokalne Skupštine i ogranka SNSD Radomir Pavlović kaže da se Memorijalni centar u Potočarima može gledati sa dva aspekta, pozitivnog:„ U smislu da se takve stvari više nikada ne dese u BiH, na prostorima bivše Jugoslavije i Balkana, jer gotovo svaka generacija ovde prolazi kroz strahote rata i stradanja“; ali i negativnog: „Da je to mehanizam preko kojeg se prelamaju političke odluke, zakoni, ustavi i opstanak država na ovim prostorima“.

„Politikom u BiH sve počinje i sve se završava. U skorije vreme naša mišljenja i dalje će se razilaziti, ali vredi se nadati“, kaže na kraju Ćamil Duraković ističući da ima, istina malih, ali ipak pozitivnih pomaka i kod Srba u tom pogledu. „Vozim se sa taksistom srpske nacionalnosti i kad nailazimo pored Memorijalnog centra u Potočarima on stišava muziku. Možda je to jedan veliki teret i hipoteka domicilnim Srbima ovde, a možda su oni najmanje odgovorni za ono što je ovde bilo“, kaže Ćamil Duraković.

Autor: Marinko Sekulić Kokeza, Srebrenica
Odg. urednik: Mehmed Smajić