Mesto za susrete običnih ljudi
17. maj 2018.
U Centru za integraciju izbeglica SOL, 554 osobe sa izbegličkim statusom u Hrvatskoj mogu da nauče jezik, pronađu posao ili se osposobe za zapošljavanje, da provedu slobodno vreme, da se druže – međusobno ili sa lokalnim stanovništvom. Svakodnevno kroz centar SOL prođe 40-ak ljudi. Do danas je kod hrvatskih poslodavaca zaposleno 15 izbeglica, a desetine njih je uključeno u edukativne programe koji bi trebalo da im olakšaju zapošljavanje.
Jedan od njih je i Sudanac Kalid Said (32), nekada naftni inženjer, a danas prevodilac sa arapskog. Pre pet godina došao je u Hrvatsku iz Sudana i vremenom stekao izbeglički status.
„Kada sam tek bio stigao, zbog velikih kulturoloških razlika, bilo mi je teško. Ali nakon što sam se prilagodio i upoznao ljude, kulturu i običaje, sve je bilo mnogo lakše. Najteže mi je bilo da napustim svoju porodicu u Sudanu, a kad sam se nastanio u Hrvatskoj bilo mi je teško da naučim jezik i nosim se sa hladnim zimskim danima, jer mi nemamo takve zime. Hrvatska je veoma lepa i raznolika, i zaista ne mogu da kažem da mi se nešto u Hrvatskoj ne sviđa, osim što teško podnosim zime. Otkad sam ovde nikada se nisam sreo s rasno netrpeljivim ljudima. Ako u Hrvatskoj poštuješ kulturu i ljude među koje si došao, mislim da će ti to oni pružiti i zauzvrat“, priča Kalid.
Čekanje na odluku o statusu
On živi u centru Zagreba i ima verenicu koja je poreklom iz Čakovca. Voli Čakovec i međimursku hranu i ima odličan odnos s porodicom svoje verenice. Pokušao je da pronađe posao i u hrvatskoj naftnoj industriji, ali nije uspeo jer se tu uglavnom obavljaju kancelarijski poslovi, a on je u Sudanu radio kao inženjer na naftnim poljima.
„Veoma dobro razumem osobe koje kao izbeglice stižu u Hrvatsku, jer sam i sam bio u toj situaciji. A znam i kako je čekati odluke, jer sam odluku o svom statusu čekao duže od godine dana. Moj posao ima divnih trenutaka, ali i veoma tužnih, jer čujete strašne ljudske priče, a tim ljudima ne mogu pomoći“, priča Kalid. Osim što je prevodilac u centru SOL, on drži i muzičke radionice, svira bubnjeve i sa još trojicom kolega formirao je bend Easy Tiger. Takođe pomaže i na raznim drugim poslovima u centru: ponekad treba nekoga odvesti do bolnice, neke institucije ili firme, pomoći mu oko smeštaja – i Kalid rado uskače kad ima vremena.
Susret običnih ljudi
Pokretač projekta SOL je Isusovačka služba za izbeglice, tačnije Tvrtko Barun, njihov direktor za jugoistočnu Evropu. Kada je Hrvatsku 2016. zapljusnula izbeglička kriza, nije gubio vreme na isprazne političke rasprave, već je dane provodio na terenu pomažući hiljadama ljudi u nevolji. Zbog svog izuzetnog zalaganja za prava izbeglica i neumornog terenskog rada, prošle godine odlikovan je nagradom Evropski građanin godine.
Iz svakodnevnog rada sa izbeglicama, potražiocima azila i osobama koje su dobile međunarodnu zaštitu, taj neobični, mladi isusovac uvideo je da je Zagrebu i Hrvatskoj potrebno mesto na koje bi izbeglice mogle da dođu.
„Naš Centar za integraciju izbeglica ima simbolično ime SOL – susret običnih ljudi. To je mesto susreta ljudi, ideja, različitih kultura, običaja s ciljem obogaćivanja zajednice. Naši programi su učenje jezika, briga za decu, rad sa ženama i decom kao ranjivim grupama, radionice kulture (muzika i kulinarstvo), a poseban aspekt je posredovanje pri zapošljavanju. Neke od osnovnih vrednosti na kojima se bazira Isusovačka služba za izbeglice jesu solidarnost, pravednost, pomoć čoveku u nevolji i poštovanje tuđih vrednosti, običaja i religija. Ne pravimo razlike između vernika i nevernika. Mi smo tu zbog ljudi kojima je pomoć potrebna i nije važna njihova nacionalnost ili religija. Pomažemo onima koji žele da stupe u kontakt sa institucijama svoje verske zajednice, bez obzira na to koje su oni veroispovesti i zaista imamo odličnu saradnju s tim institucijama“, ističe Barun za DW.
Ništa bez volontera
U timu centra SOL je 14 zaposlenih osoba i nekoliko desetina volontera. Od 14 zaposlenih, četvorica su kulturni medijatori i prevodioci, od kojih su dvojica i sami izbeglice. Takve zadatke obično obavljaju volonteri, a jedna od njih je Mirna Varga, koja završava studije socijalnog rada.
„Ljudima koji žele da se integrišu zaista se može mnogo pomoći kroz volonterski rad. Ti ljudi nemaju više gde da se vrate i oni počinju iznova ovde da grade svoj život. Mi kao zajednica moramo da se potrudimo da im pomognemo. Kad sam bila u Porinu, organizovali smo prostor za decu nižeg uzrasta koji je funkcionisao kao vrtić, za malo stariju decu imali smo razne radionice, vodili smo ih na izlete, a danas u pomažem jednoj porodici da se integriše i privikne na život u Hrvatskoj. Pomažem im oko upisa dece u vrtić, odlaska kod lekara, ispunjavanja raznih prijava, nabavljanja obuće ili odeće za decu, upoznajem ih s drugim ljudima iz Hrvatske kako bi formirali svoju sopstvenu društvenu mrežu, objašnjavam im kako funkcioniše naše društvo. Porodica kojoj pomažem stigla je iz Egipta i kulturološke razlike su ogromne. Ali moje je da im pomognem da postanu punopravni članovi društva i da se snađu u novoj sredini“, ističe Mirna.
Susrela je ljude koji su protiv zbrinjavanja izbeglica u Hrvatskoj, ali smatra da je reč o manjini koja i inače nije u stanju da sagleda tuđu situaciju i neprijateljski se odnosi prema svemu i svima koji su drugačiji. Volonterka Mirna Varga uverena je da je većina ljudi u Hrvatskoj saosećajna i da želi da pomogne.