Metropole kojim "prete" zemljotresi

Na osnovu analiza Zemljine kore i podataka o ranijim zemljotresima geofizičari sa priličnom sigurnošću procenjuju ta će područje Tokija tokom sledećih decenija zadesiti razoran zemljotres. Razlog je u napetosti koja raste ispred obale Japana – u podvodnoj pukotini Filipinska i Pacifička ploča ulaze ispod Evroazijske ploče i pri tom zapinju jedna o drugu.

Pre 88 godina u zemljotresu snage 7,9 stepeni u području Tokija poginulo je 140.000 ljudi. Otada vlada mir – preteći mir jer nastaje nova zategnutost, tako da neki stručnjaci o Tokiju govore kao o „gradu koji čeka da umre“.

Opasni rubovi kontinentalnih ploča

Međutim, Japan je samo jedna od zemalja koje se „tresu“. Do zemljotresa, teorijski, može da dođe na svakom mestu u svetu, ali su oni mnogo češći na rubovima kontinentalnih ploča. Više od 95 odsto zemljotresa dešava se duž tihookeanskog „vatrenog pojasa“, u regionima u kojima se Australijska, Indijska, Arapska i Afrička ploča podvlače pod severniju Evroazijsku ploču. Takođe, posebno je trusno područje od Kine, preko Nepala, Irana do Turske i jugoistočne Evrope.

Mnogi od tih delova sveta gusto su naseljeni, naselja su često na obalama i ugrožena su od eventualnog cunamija. Prvo u industrijski razvijenim, a zatim sve više i u zemljama ubrzanog razvoja nastajali su veliki gradovi, često megagradovi.

Među tim gradovima, prema procenama geofizičara, najugroženiji je glavni grad Nepala Katmandu koji ima „samo“ milion stanovnika. Izuzetno su ugroženi i Delhi, Mumbaji, Manila, Islamabad, Teheran, Džakarta, Bandung, Karači, Istanbul, Izmir, Bogota, Meksiko Siti, Gvatemala Siti, San Salvador, Kito i Lima. U industrijski razvijenim zemljama pored Tokija posebno je ugrožen Los Anđeles.

Nema preciznih prognoza

Opasnost je poznata, ali tačno kada i gde bi moglo doći do razornog zemljotresa je neizvesno i ne može se predvideti. Kada je reč o visokorazvijenim zemljama stručnjaci polaze od toga da bi razorni zemljotres mogao izazvati ogromnu materijalnu štetu. Bile bi oštećene ili uništene skupe stambene i poslovne zgrade i industrijska postrojenja. Tačnih procena nema, ali se, recimo, u slučaju razornog zemljotresa u Tokiju računa na štetu koja bi mogla dostići tri hiljade milijardi dolara, plus kolateralna šteta u svetskoj privredi. Međutim, broj ljudskih žrtava ne bi morao biti veliki, jer se u razvijenim zemljama vodi računa o opasnosti od potresa i primenjuju se visoki standardi u izgradnji.

S druge strane, u zemljama ubraznog razvoja materijalna šteta ne bi bila tako velika, ali se računa da bi moglo biti daleko više žrtava – upravo zbog tih standarda u građevinarstvu.

Ugroženost i rizik

Kakve će biti posledice zemljotresa zavisi pre svega od njegove magnitude, tj, ukupne količine oslobođene energije. Kako se u izradi skale koriste logaritmi zemljotres magnitude 6 znači deset puta jače ljuljanje tla i za više od trideset puta veću oslobođenu energiju nego u slučaju zemljotresa magnitude 5.

Određenu ulogu kod stepena razaranja ima i udaljenost epicentra, dubina žarišta, struktura tla između epicentra i površine. Najzad, nije bez značaja ni način izgradnje – da li su zgrade od skupih materijala, koliko su visoke, da li je njihova konstrukcija kruta ili fleksibilna?

Najzad, geofizičari prave razliku između stepena rizika i ugroženosti – neko područje u pustinji može biti veoma ugroženo, ali je rizik ravan nuli, jer tamo nema ničeg osim peska.

ddp/rtre/ap/nb/ijl