Migracija na Zapad ispraznila istočnoevropska tržišta rada

Izgleda da su definitivno prošla zlatna vremena kada su strani investitori mogli da crpe dobro kvalifikovanu radnu snagu u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj , Sloveniji i Slovačkoj . Sve češće se tamošnje firme žale na nedostatak radne snage.Slične vesti stižu iz Rumunije i Bugarske. Uzmimo na primer Poljsku. Pre četiri nedelje je naš korespondent iz Varšave Tomas Rautenberg izveštavao o tome kako poljsku radnu snagu , mimo Nemačke, sve više privlači Velika Britanija. Ali, iako Poljska još uvek beleži kvotu nezaposlenosti od dva procenta nedostatak stručne snage i tamo je primetan , kaže zamenik ministra rada Kazimir Kuberski:

"Poslodavci u gotovo svim sektorima javljaju da im nedostaje radna snaga, počevši od jednostavnih pomoćnih radnika u poljoprivredi ili građevini .Beleži se ogroman rast u stanogradnji i tom sektoru je potrebna radna snaga."

Nedostatak radne snage u medjuvremenu koči mnoge planove za ekspanziju privrede u Srednjoj Evropi.Tako je pitanje, da li će automobilska industrija koja u srednjoj i istočnoj Evropi do 2010 godine namerava da otvori još 50000 do 60 000 radnih mesta ove planove uopšte može da realizuje.Još se praznine mogu popuniti radnom snagom iz susednih zemalja i iz Ukrajine i Belorusije, a u medjuvremenu se čak dovode radnici iz Uzbekistana, Kirgistana i Kazakstana , za koje važe ograničene kvote za useljavanje. I poljska vlada je u medjuvremenu svela konsekvence i otvorila domaće tržište prema istoku. Novim zakonom, radnoj snazi iz susednih istočnih zemalja dozvoljeno je da bez većih formalnosti, tri meseca rade u Poljskoj.