Migranti iz BiH u Nemačkoj

Razlog je ljubav: Za vreme posete bratu u Nemačkoj, Irma Štekiht upoznala je svog današnjeg muža. „Moj brat je već 20 godina živeo ovde. Često sam ga posećivala, Nemačka mi se uvek dopadala, ali nikada nisam mislila da ću ovde da živim“ - kaže ekonomistkinja. Ipak, početkom 2006, preselila se baš u tu zemlju, i sada živi u blizini Vupertala.

Irma Štekiht rođena je 1970 u Travniku, i studirala je u Zagrebu. Nakon toga je radila u Sarajevu, u jednoj međunarodnoj firmi. „Upravljala sam timom od 50 ljudi. Karijera mi je bila važna.“ Ali, Irma je se odrekla tog posla, da bi živela sa mužem u Nemačkoj.

Ipak, većina ljudi koji se presele iz Bosne i Hercegovine u Nemačku, to rade iz sasvim drugih razloga. Tokom građanskog rata (1992-1995) oko 350.000 izbeglica potražili su utočište u Nemačkoj. Mnogi od njih su se kasnije vratili ili otišli u druge zemlje. Po podacima bosanske Agencije za statistiku, još od raspada Jugoslavije 1991, u Nemačkoj živi oko 113.000 građana Bosne i Hercegovine.

Došljaci i razlozi za migraciju

Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice u Bosni i Hercegovini nema precizne podatke o tome koliko je građana otišlo za Nemačku posle rata. Zamenica ministra Ruzmira Tihić-Kadrić kaže da vlasti imaju samo broj ljudi koji su se odjavili: „Ali to kod nas nije obavezno, zato se i pozivamo na nemačke statistike. One su pouzdane.“

Po tim podacima u Nemačkoj živi oko 240.000 ljudi koji potiču iz Bosne i Hercegovine. Oko 80.000 preuzeli su nemačko državljanstvo. „Posle rata imigracija se nastavila, uglavnom iz ekonomskih razloga, ali bilo je i dosta spajanja porodica. Osim toga, zadnjih godina u Nemačku su otišli mnogi mladi ljudi, da tamo studiraju“ kaze Tihić-Kadrićeva. Bosna i Hercegovina gubi veliki broj stručnjaka, posebno lekara, zato što su Nemačkoj, ali i celoj EU potrebni mladi i dobro obrazovani migranti.

I Irma Štekiht želi da iskoristi svoje obrazovanje u Nemačkoj. Ova majka dvoje dece za sada radi u osnovnoj školi kao asistentkinja za integraciju. Ona pomaže deci sa posebnim potrebama da savladaju školsku svakodnevicu. Povratak na staro zanimanje za nekadašnju menadžerku nije moguć: „Na početku sam se potpuno posvetila porodici, i nisam razmišljala o nastavku karijere. Ali kada sam kasnije pokušala da se vratim svojoj profesiji, naišla sam na mnogobrojne prepreke“ - kaže Irma.

Porodica i posao – težak zadatak

Jedna od njih je i velika konkurencija na tržištu rada: „Zapravo, skoro sva mesta u svetu poslovanja gotovo su uvek popunjena. Želela bih da u firmama postoji više razumevanja za majku sa malom decom, da moje radno vreme bude malo fleksibilnije.“ Prijavila se na puno oglasa, uključujući i one za radna mesta sa nižim kvalifikacijama – ali uspeh izostaje: „Želela sam da radim pola radnog vremena i ni jednom nisam dobila poziv na razgovor.“

U Nemačkoj je naročito teško uskladiti porodicu i posao, misli 42-godišnja Irma Štekiht. „U Bosni i Hercegovini to je drugačije. Mnoge mlade majke rade puno radno vreme, ali imaju više podrške.“ Bake, tetke ili braća i sestre često su tu da pripaze na decu na nekoliko sati.

Ipak Irma ne gubi nadu da će jednog dana biti menadžerka i u Nemačkoj – i najviše bi volela da to bude u nekom međunarodnom preduzeću.

Ne kaje se zbog odluke da napusti svoj raniji život i ode u Nemačku: “Moj ukupan utisak je da sam ovde imala samo pozitivna iskustva.”



Autor: Belma Fazlagić-Šestić
Redakcija: Jakov Leon