Mikelandjelo Merisi- Karavadjo

Prvi put su na jednoj izložbi, jedni pored drugih, prikazani su radovi Karavadja koji se razlikuju samo u najsitnijim detaljima. Rentgen snimci pokazuju da li je Karavadjo sam napravio ova dela ili su ona izašla iz njegove radionice. Karavadjo je bio vrlo tražen umetnik. Naime, još u 17 veku su svetovni i crkveni dostojanstvenici svoje kolekcije uvećavali radovima novih zvezda umetničke scene. Karavadjo nije bio u stanju da se sam izbori sa eksplozijom narudžbi, čak iako ima oko deset njegovih radova u dve ili tri skoro identične izvedbe. Direktor muzeja Jan-Hubert Martin objašnjava:

«Izlažemo originale, ali i slike koje je Karavadjo potpisao. To znači da su ona eventualno napravljena rukom umetnika ali to nije sasvim sigurno. Ono što mi hoćemo da pokažemo jeste da je potpis naknadno menjan tokom godina, što je uzrok stalnih sporenja istoričara umetnosti. »

Aktuelna nauka umetnosti priznaje ove radove kao originale jer je zapravo beznačajno da li su umetnici lično radili slike, nepobitno je njihovo poreklo.

Umetnik Mikelandjelo Merizi je po mestu rodjenja nazvan kratko Karavadjo. Ubistvo i brutalne tuče doveli su umetnika u zatvor gde je upoznao ljude sa ulice čija lica je posudjivao Madoni i svecima na svojim radovima.

« To mu se prebacivalo. On je svojim delima želeo da se približi realnosti ljudi koji ga okružuju.»

Martin dalje kaže da je Karavadjo iznova uspostavio slikarstvo 17 veka.

« To je jedna od revolucija koje je on uveo u isoriju umetnosti. Naravno da je za njegove savremenike bilo nemoguće da naprečac prihvate novo vidjenje sveta, dakle, da se sveci ne slikaju kao idealni ljudi.»

U 40 godina Karavadjo je često menjao mesta u kojima je živeo - ponekad svojevoljno ali ponekad je bio prinudjen na to. Lične uspone i padove preneo je na svoje radove i na tom planu takodje postao inovator. Naime, on je slikao svetlo drugačije nego što su to do tada radili umetnici:

« To su vrlo oštri kontrasti u kojima svetli elementi dolaze u prvi plan, a sve ostalo je tamno. Pravi svetlo-tama-efekat u kome su kontrasti veoma jaki, mnogo jači nego ranije. Više se nije radilo o idealnom svetu u kome je sve podjednako osvetljeno.»

kaže Jan Hubert Martin jedan od organizatora Karavadjove izložbe .