"Milioner iz blata" nadmašio "Benjamina Batona"

Evropska unija želi da povrati poverenje u tržište finansija – prvi korak je načinjen na samitu EU održanom ove nedelje u Berlinu. Kancelarka Merkel je sastanak označila kao uspešan. Vodeće privredne zemlje u Evropi hoće da uspostave strogi nadzor nad svetskim finansijskim sistemom, „isuše“ takozvane poreske oaze, i strožije kontrolišu visoko špekulativne fondove. Savezna kancelarka Angela Merkel je nakon sastanka na vrhu EU u nedelju u Berlinu, izjavila da poverenje u tržište može biti uspostavljeno „samo ako ljudi osete da smo iz krize izvukli zajednički nauk.“

„Kroćenje čudovišta“ naslov je komentara u "Zidojče cajtungu", u kojem piše: "Predlozi Merkelove za reformu svetskog tržišta su tačni, ali nedovoljni. Onaj ko hoće da ponovo organizuje svetske finansije mora biti veoma izdržljiv. Da li je dobra volja Angele Merkel i nemačkog ministra finansija Štajnbrika dovoljna kako bi se finansijski sistem iz korena obnovio, diskutabilna je stvar. Na globalnom tržištu kapitala ne radi se samo o pojedinim propustima. Ovaj sistem se, kao što je predsednik Nemačke Horst Keler već rekao, razvio u pravo čudovište. Čudovište se ne može obuzdati dobrom pričom, već lancima koji će ga ograničiti".

Sunovrat istoka?

"Kriza koja je počela u američkim predgrađima, kasnije se proširila na banke u zapadnoj Evropi, Island je prva zemlja koja je bankrotirala, a zatim se zaljuljala istočna Evropa, i to vlade u kojima je bilo toliko nade. Zemlje istočno od Nemačke važile su za predvorje zapadne industrije. Ali zbog privredne krize nedavno je u Letoniji na desetine hiljada ljudi izašlo na ulice, gde su se obračunavali sa policijom. I u Bugarskoj su ljudi izašli na ulice. Zemlje poput Mađarske ili Ukrajine su bankrot. Vlade ovih zemalja traže pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i EU. Mlade tržišne ekonomije su bez prelaznog buma pale u tešku recesiju. U Mađarskoj i Letoniji je to očigledno. U obe ove zemlje se živelo daleko izvan mogućnosti, sa finansijskom krizom su se ispumpali veliki kreditni baloni. U Letoniji je vlada već pala, a u Mađarskoj se ljulja. Velike zemlje u EU, nezavisno od problema koje same imaju, treba brzo da pomognu u procesu sanacije ugroženih na istoku, i u te svrhe izdvoje milijarde. To ni u kom slučaju nije poklon siromašnim susedima, već dobra investicija u sopstvenom interesu. Zbog toga što bi za EU, kriza na istoku kasnije mogla da bude plaćena daleko većom cenom."

Bosanski Srbi prete blokadom

"Frankfurter algemajne cajtung" piše da nakon neuspešnog sastanka rukovodstva Muslimana, Hrvata i Srba u Bosni i Hercegovini povodom planiranih izmena ustava, Srbi prete sa blokadom države. „Ja više ne verujem u Bosnu“, citirale su novine u Sarajevu lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, koji je nakon pola sata napustio sastanak sa vodećim političarima Muslimana i Hrvata u Mostaru, jer su uslovi koje je postavljao odbačeni. Dodik je predlagao proširenje već postojećeg prava na veto tri naroda prilikom svih važnih odluka u državi.“

„Milioner iz blata“

Osam „Oskara“ za „Milionera iz blata“ koji je apsolutni pobednik na 81. ceremoniji dodele nagrada Američke filmske Akademije, prenosi "Bild onlajn". Mala drama uspela je da se nametne u velikoj konkurenciji i sa jednim takvim filmom kakav je „Nesvakidašnji slučaj Benjamina Baton-a“. "Milioner iz blata“, ostvarenje Denija Bojla je nakon deset nominacija dobilo osam nagrada. Gubitnik večeri je „Benjamin Baton“, koji je dobio samo tri „Oskara“ u sporednim kategorijama nakon ukupno 13 nominacija. Nemački film „Bader Majnhof Kompleks “ prikazan u kategoriji stranog filma, nije dobio priznanje. Nagradu za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja dobio je japanski film „Odlasci“.