Milioni Egipćana paralizovali zemlju

U Kairu je vanredno stanje. Do kasno u noć na ulice glavnog grada su pristizali milioni demonstranata. Siromašni i bogati, mladi i stari, simpatizeri vojske i liberalni revolucionari, muškarci i žene- sa i bez marama na glavi. Predsedniku Mursiju su poručili „Irrhaal“, što u prevodu znači „nestani“. Mnogi su simbolično držali crvene kartone u visoko podignutim rukamu. U novom revolucionarnom talasu viđene su i brojne egipatske zastave i prežvrljani portreti predsenika.

Među ne-islamistima vlada jedinstvo: prošla su vremena kada je svaka stranka nosila svoje zastave i transparente. Poruka je jasna: „Mursi mora da ode“, kaže jedan šesnaestogodišnji gimnazijalac i dodaje: „Došao sam danas ovde jer se zemlja potpuno promenila. Mubarak je bio korumpiran, ali opet bolji od Mursija. Sada nam je jasno da je Mursi još korumpiraniji.“

Karnevalska atmosfera i divlja odlučnost

Na ulicama se oseća karnevalska atmosfera: ljudi se smeju i šale jedni sa drugima. Šarene vuvuzele i pištaljke prave neverovatnu buku. Na malim kolicima se peče kukuruz i prodaje voće. Pred jednim od ulaza u predsedničku palatu slavlja nema: stotine mladih tamo se penje na teške metalne kontejnere, koji služe kao barikade pred zidom palate. Demonstranti divlje skaču po zarđalom metalu, a monoton zvuk se naokolo širi. Pritom kao u transu drže egipatske zastave i horski uzvikuju: „Nestani“.

Postoji jasna odlučnost da se otkaže poverenje politici muslimanske braće. Demonstranti su rešeni da predsednika svrgnu sa vlasti. Jedan od njih je Amr Šavi: „Nastaviću da protestujem i da zahtevam da se povuče sa vlasti. Ovde smo svi složni i želimo da nestane. Tako misle i svi u mojoj familiji. I sad kad odem, neko drugi iz moje familije će doći ovde umesto mene.“

Ali mišljenja su podeljena kada se govori o načinu na koji bi Mursi trebalo da bude svrgnut. Ali Saijid, tridesetpetogošnji učitelj je za mirne proteste. „Ukoliko to ne bude pomoglo, u čitavoj zemlji bi trebalo da počne civilna neposlušnost“, smatra Saijid. Upravo na to poziva „Pokret 6. april“, jedan od najuticajnijih revolucionarnih pokreta. Ali Saijid pritom računa sa intervencijom vojske. On smatra da vojska neće dozvoliti da zemlja dugoročno bude u pat poziciji, te da bi ona mogla da preuzme vlast od Muslimanske braće.

Odnos većine demonstranata prema vojsci je pozitivan. Uvek iznova se može čuti parola da su vojska i narod jedna ruka. Kada je tokom noći jedan vojni helikopter nadletao demonstrante, oni su ka njemu uperili stotine zelenih lasera i glasno počeli da slave, neki su aplaudirali. Međutim, pre svega mladi aktivisti koji su na svojoj koži osetili svu surovost vojnog režima nakon revolucije, oprezniji su kada je o vojsci reč. Među njima je i četrdesetogodišnji Salma: „Nisam protiv vojske. Ona bi trebalo da preuzme vlast, ali samo privremeno, kao prelazno rešenje do predsedničkih izbora. Vojska je neophodna da bi zaštitila zemlju, ali ne da bi njome vladala.“

„Zato ćeš biti ubijen!“

Među demostrantima ispred predsedničke palate, međutim, ima i onih koji su spremni na nasilje. Neki od njih su ispred jedne zgrada razvukli veliki plakat sa prežvrljanim likom predsednika Mursija. Pored je bilo ispisano: „Vladao si ovom zemljom, ali nisi bio pravedan, zato ćeš biti ubijen“. Ni Salma ne isključuje mogućnost izbijanje nasilja: „Nasilja bi moglo da bude, ali njega će pokrenuti Muslimanska braća. Nadamo se da će nas bog čuvati. Čak i ako Muslimanska braća upotrebe oružje- nas je i dalje više.“

Autori: Matijas Zajler / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković