Militarizacija u školama
15. avgust 2017.
Marširanje i pucanje, a pored toga i propagandni-patriotski filmovi. Sećanja na ratne heroje. Sve to je tokom komunističke vladavine bilo deo svakodnevnice u školama i kamen-temeljac totalitarno-vojne kulture obrazovanja. Ozloglašeni predmet „Odbrana i zaštita“ sve bivše države srednje i jugoistočne Evrope ukinule su odmah i nečujno nakon 1989. godine. Malo je drugih mera u obrazovnoj reformi u kojima je u društvima tog regiona vladao takav konzenzus.
Sada se međutim u Mađarskoj ponovo uvodi obavezna nastava odbrane – tako je krajem jula odlučio mađarski premijer Viktor Orban. „Ministarstvo za ljudske resurse“, neka vrsta posebnog ministarstva za socijalna pitanja, obrazovanje, mlade, porodicu, zdravlje, kulturu i sport, i Ministarstvo odbrane, dobili su nalog mađarskog premijera da do kraja godine izrade tzv. „Patriotski i obrazovni program za odbranu domovine“. Ta nastava trebalo bi da kod učenika podstiče patriotizam i spremnost na odbranu.
„Govorimo o životnom osećanju“
Prošle sedmice je „Ministarstvo za ljudske resurse“, tačnije njegov deo nadležan za obrazovanje, imenovalo zamenika državnog sekretara Zoltana Maruša da se pozabavi detaljima nove nastave odbrane. On kaže da nije reč o posebnom predmetu, već o vaspitnom konceptu koji bi trebalo da budu uključen u Nacionalni obrazovni plan nezavisno od predmeta. „Govorimo o životnom osećanju koje je već sada prisutno u nastavi istorije i geografije, i koje takođe može da bude prisutno u muzici i nastavi fizičkog“, objasnio je državni sekretar za vladi bliski list „Mađar idok“. Prema njegovim rečima, moguće je i uvođenje časova streljaštva ili borilačkih sportova. „Važno je da obrazovni sistem stanovništvu prenese osećaj obaveze odbrane domovine i rodoljublje“, kaže Maruš.
Predstavnici sindikata pedagoga, eksperti za pitanja obrazovanja i politikolozi su zgroženi. Mnogi od njih u mađarskim medijima ocenjuju da je reč o „militarizaciji škola“. U razgovoru za DW, stručnjak za političko obrazovanje Sindikata pedagoga, Janoš Šudi, optužuje vladu da poseže za najgorom tradicijom komunističke obrazovne politike. „Mi smo ranije u školi vežbali gađanje, pa čak i artiljerijsko. To je i tada bila, a i sada je – greška“, kaže Šudi. „Baš kao i tada, država i sada želi da određuje vaspitne ciljeve. Najpre su došli programi o moralno-etičkom vaspitanju, a sada stiže patriotsko-vojno vaspitanje. Vlada bi generalno želela da čitavu zemlju vaspita u skladu s njenim predstavama“, kaže Šudi.
Remilitarizacija Mađarske
Politikolog i direktor liberalnog instituta za politička istraživanja Political Capital, Peter Kreko, objašnjava za DW da obrazovni program ima dva cilja: s jedne strane reč je o eksplicitnoj remilitarizaciji Mađarske nakon ukidanja obaveznog služenja vojnog roka 2004. godine, a s druge, vlada višestruko pokazuje da patriotske aspekte u obrazovanju smatra u najmanju ruku isto tako važnim, kao i prenošenje znanja. Zbog toga je mađarski obrazovni sistem već sada na opasan način postao poprište ideološke indoktrinacije.“
Politikolog i direktor vladi bliskog instituta Nezöpont, Agošton Mraz, smatra da su takvi prigovori apsurdni i kaže da Orbanova vlada nema „ni vojne, ni totalitarne namere“. „Doduše, činjenica je da je patriotski obrazovni program vlade teško spojiv s liberalno-individualističkim državnim konceptom“, kaže Mraz. Ipak, dodaje, mora se uzeti u obzir da neki mađarski susedi, recimo Ukrajina ili Austrija, i dalje imaju obavezan vojni rok, a osim toga, SAD od Evrope zahtevaju veća izdavanja za odbranu. „S obzirom na to, namera vlade je možda razumljiva“, kaže Mraz.
Streljane u školskim dvorištima
Činjenica je da Orban odavno zahteva povećanje vojnog aparata u Mađarskoj i generalno jačanje odbrambene spremnosti preko „više patriotskog fizičkog vaspitanja“ u školama. Ponovno uvođenje vojnog roka, on je doduše za sada isključio. Ipak, prošle jeseni je predložio formiranje dobrovoljačkih jedinica u svih 127 mađarskih županija. Bila bi to neka vrsta nacionalne garde sa ukupno 20.000 vojnika, što bi značilo da bi se broj vojnika u Mađarskoj udvostručio. Ministarstvo odbrane trenutno radi na razvoju tog programa.
Još pre nekoliko meseci mađarska vlada diskutovala je o uvođenju nastave streljaštva za učenike i postavljanju streljana u školskim dvorištima. Dobrovoljne vojne kurseve u školama, Ministarstvo odbrane nudi još od 2005. godine pod imenom „Vojna škola“. Nakon Orbanove pobede 2010. godine, taj program znatno je proširen. Mađarska policija sa svoje strane vrbuje među mladima polaznike kurseva za „granične lovce“. Reč je o jedinicama granične policije koje su formirane prošle sedmice i koje bi trebalo da štite južnu mađarsku granicu od izbeglica koje ilegalno žele da uđu u tu zemlju.
Ipak, oduševljenje za novi kult militarizma i patriotizma, među mladima u Mađarskoj nije preterano: uprkos velikoj promotivnoj kampanji, ni policija, a ni Ministarstvo odbrane ne nalaze dovoljno regruta.