Milo odlazi?

Jer, i kada je bio predsednik Crne Gore, koji po Ustavu ima ovlašćenja kao engleska kraljica, stvarna moć nalazila se u njegovom kabinetu. Tako je bilo i posle parlamentarnih izbora u septembru 2006. godine, kada je na pritisak međunarodne zajednice, morao da odstupi sa funkcije premijera, zadržavši čelnu funkciju u svojoj partiji. Ali, na zahtev te iste međunarodne zajednice, Đukanović je u februaru 2008. godine, po peti put u poslednjih 17 godina, stao na čelo crnogorske Vlade.

Samo odlučni premijer sa jakom harizmom mogao je da obavi dva krupna zadatka: priznanje nezavisnosti Kosova i približavanje Crne Gore NATO. Za uzvrat, Đukanović je ponovo postao omiljeni državnik u zapadnim prestonicama, a čini se da u Italiji neće biti sudski gonjen zbog šverca cigareta.

Lukšić novi premijer?

No, galopirajuća kriza i urušavanje sistema zasnovanog na monopolima opasno preti njegovom rejtingu u Crnoj Gori, pa je realno očekivati da bi nakon pobede vladajuće koalicije na predstojećim izborima Đukanović mogao da premijersku funkciju prepusti trenutnom potpredsedniku Vlade i ministru finansija Igoru Lukšiću. Taj 33-godišnji doktor ekonomije nema hipoteka u svojoj biografiji i možda je najpogodnija ličnost u Demokratskoj partiji socijalista za težak period ekonomske i finansijske krize koja će u Crnoj Gori potrajati još najmanje tri godine.

Direktor podgoričkog Centra za evropske integracije Dragan Rosandić je u izjavi za Dojče vele rekao da će odluka o povlačenju Đukanovića zavisiti od njegovog dogovora sa međunarodnom zajednicom.

„Dakle, ako je aboliran politički i od kriminalnih aktivnosti, ukoliko je dobio neke garancije, onda njegov cilj može da bude da dobije izbore i da postavi svoje naslednike i svoje ljude, a on da iz pozadine kontroliše situaciju i da se usput bavi biznisom.“

Komentator nezavisnog nedeljnika „Monitor“ Milka Tadić-Mijović kaže da Đukanović verovatno još nije doneo konačnu odluku.

„On bi, možda, želeo da se povuče, ali ne znam da li to više može da učini. Đukanovićevo ekonomsko čudo, kako je on voleo da ga naziva, ruši se upravo pred našim očima kao kula od karata. I to je jedan od razloga zbog kojih bi Đukanivć želeo da se povuče, ali veliko je pitanje da li on zaista može nazad.“