Minhenski Lenbahaus ponovno otvara vrata

Uz monumentalni trg Kenigsplac u Minhenu uzdiže se nova zgrada koja ponovo u svoje prostore privlači ljubitelje umetnosti. Taj produžetak muzeja Lenbahaus izgradio je arhitektonski biro „Foster i partneri“, poznat po zgradama kao što su „Londonski krastavac“, novi Svetski trgovinski centar u Njujorku ili po obnovi Rajhstaga u Berlinu.

I dok mnogi građani Minhena, poznati kao ne baš preveliki ljubitelji moderne arhitekture, verovatno očajavaju zbog novih estetskih promena u njihovom gradu, oni drugi biće oduševljeni novitetima koji se mogu videti spolja ali i unutar nove zgrade.

Umetnost u novom svetlu

Osim rekonstrukcije glavne zgrade i nekih obnova, novo je i da će Lenbahaus biti prvi muzej u Nemačkoj koji će u tolikoj meri da koristiti LED-osvetljenje. Ta inovacija doslovno baca novo svetlo na najveću svetsku kolekciju slika ekspresionista „Plavi jahač“ (Der Blaue Reiter). Slike Franca Marka, Vasilija Kandinskog, Paula Klea, Gabrijele Minter i drugih, konačno su vraćene na svoja stara mesta nakon četiri godine, koliko je trajala obnova muzeja, i koliko su one putovale svetom.

„Mešavina pet različitih LED-svetala je energetski mnogo efikasnija, može se, ako treba, kombinovati i sa dnevnim svetlom i sjajno prikazuje originalne boje“, tvrdi predstavnik Osrama, firme koja je odgovorna za novo osvetljenje muzeja. Svetla se mogu da se menjaju uz pomoć računara, pa se tako menjati i atmosfera u kojoj se slike prikazaju.

Revolucionarni pristup umetnosti

Lenbahaus je jedna od vodećih nemačkih umetničkih institucija, a ime nosi po poznatom autoru portreta Francu von Lenbahu (1836-1904), koji je nekada živeo baš u toj zgradi.

„Bez obzira na istorijsku zgradu i to što je to stvarno bio dom jednog umetnika, Lenbahaus je postao zaista važan nakon što je 1957. od Gabrijele Minter, kao donaciju dobio „Plavog jahača“, objašnjava Kristijan Furmajster iz Centralnog minhenskog instituta za istoriju umetnosti.

„Plavi jahač“ je bio važan avangardni pokret i, uz „Most“ (Die Brücke), najpoznatija grupa ekspresionističkih umetnika; oni su kasnije uticali na razvoj apstraktne umetnosti.

„Za njih su boje i linije bile slobodne i nisu morale da tačno predstavljaju neki objekat. Ta radikalna upotreba boja i linija, za razliku od fotografskog prikazivanja spoljnog sveta, bio je drastičan korak i u suprotnosti sa dominantnom umetnošću toga doba“, kaže Kristijan Furmajster.

Očekujte Bojsa i Rihtera

Lenbahaus, osim „Plavog jahača“ pokušava sada da postavi još jedna stub na kojem bi počivao njegov renome. Nakon što je 1979. nabavio delo Jozef Bojs „Pokaži svoje rane“ (Zeige deine Wunden), muzej je nedavno dobio još nekoliko njegovih skulptura i instalacija. „Tako je stvoren novi fokus naše zbirke“, kaže šefica komunikacija u Lenbahausu Klaudija Veber.

A u pripremi su i druge izložbe, uključujući i celokupni ATLAS Gerharda Rihtera.

Autorke: Kriša Kops / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković