Minsk – dobro mesto za pregovore

„Ne brinite zbog sastanka u Minsku“ – Aleksandar Lukašenko je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekao da je samit „četvorke“ o ukrajinskoj krizi već organizovan. Tu se, osim Putina, očekuju ukrajinski predsednik Petro Porošenko, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.

Bliskost sa Kijevom

Minsk je, još i pre Berlina, postao važna lokacija za diplomatske susrete u vezi sa krizom u Ukrajini. Krajem avgusta 2014, tamo su predsednici Porošenko i Putin imali svoj prvi razgovor u četiri oka. U septembru su u Minsku predstavnici vlade u Kijevu i proruskih separatista iz Istočne Ukrajine postigli saglasnost oko neke vrste mirovnog plana. Vođe samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska, time su indirektno dobili legitimni status. Njihovi dogovori u međuvremenu su pogaženi. Borbe u Istočnoj Ukrajini su sve žešće.

Minsk nije slučajno postao tako važan. Otkako je pre godinu dana počela kriza u Ukrajini, Belorusija je na neutralnoj poziciji. Krajem februara 2014, uoči pripajanja Krima Rusiji, Lukašenko se založio za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Za razliku od Rusije, on je odmah priznao novo ukrajinsko rukovodstvo, a krajem maja čestitao novom ukrajinskom predsedniku Porošenku na pobedi na izborima, pa i otišao u Kijev kada je ovaj preuzimao dužnost. Krajem decembra 2014, ponovo je otputovao u ukrajinsku prestonicu da bi pregovarao sa Porošenkom.

Kolika je neutralnost Belorusije?

U stvarnosti je, međutim, Lukašenko dugogodišnji i tesni saveznik Moskve. Danas se više niko ne seća da su Rusija i Belorusija 1997. čak osnovale zajedničku državu, koja formalno i danas postoji. Belorusija i Rusija su osnivački članovi Evroazijske ekonomske unije bivših sovjetskih republika koja je od 1. januara 2015. i pravno ozvaničena. Dve zemlje imaju stalno i razmirice oko trgovinskih pitanja. Tako je Rusija nedavno ograničila uvoz životnih namirnica iz Belorusije, što je naljutilo Lukašenka. No, Moskva i Minsk su ipak u čvrstom savezu.

Dve zemlje tesno sarađuju i na vojnom planu. Zajedno su učlanjene u Organizaciju ugovora o kolektivnoj saradnji. Rusija u Belorusiji ima svoju radarsku stanicu, a tamo su stacionirani i ruski vojni avioni i helikopteri. Do 2016. trebalo bi da bude izgrađena i ruska vazduhoplovna baza u Bobrujsku – 250 kilometara severno od granice Belorusije sa Ukrajinom.

„Pomoć“, a ne „posredovanje“

Astrid Zam, ekspertkinja za Belorusiju i gostujuća naučnica berlinske Fondacije za nauku i politiku, smatra da najnovije prijateljstvo Belorusije i Ukrajine nije ništa novo. „Lukašenko je, i pored toga što je odbacivao takozvane obojene revolucije, posle 2004. održavao dobre kontakte sa tadašnjim ukrajinskim predsednikom Juščenkom“, kaže ona za DW i dodaje da su upravo zato novi ukrajinski vlastodršci zatražili njegovu podršku.

Sam Lukašenko naglašava da ne voli reč „posrednik“ i da radije govori o „pomoći“. „Mi nismo mirotvorci, nismo se prijavili za tu ulogu“, rekao je on na jednoj konferenciji za novinare krajem januara.

„Poslednji evropski diktator“ nije više mrzak

Rusija se ne izjašnjava o upadljivo prijateljskom odnosu Lukašenka prema novoj vlasti u kijevu. Moguće je da Moskva na taj način želi da sačuva mogućnost direktnog kontakta sa Kijevom. Samo mali broj političara u Moskvi zamera Lukašenku da je „na pogrešnoj strani“.

Na spoljnopolitičkom planu, Lukašenko profitira od svojih diplomatskih usluga: Zapad ga smatra „poslednjim evropskim diktatorom“; on se, zajedno sa drugim predstavnicima beloruske vladajuće elite, nalazi pod sankcijama Evropske unije. A sada bi Angela Merkel i Fransoa Oland mogli da ga pozdrave kao domaćina samita. Letonija, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, ne isključuje mogućnost da pozove Lukašenka na samit EU o „istočnom partnerstvu“ u Rigi koji se održava u maju. Na ranijim samitima te vrste je bio nepoželjan. Sada bi mogao da dobije na popularnosti u Belorusiji, čiji je predsednik od 1994. U septembru će se ponovo kandidovati za tu funkciju.