"Minsko polje Balkan" i dalje aktuelno!
8. januar 2010.
Organizovani kriminal, međunacionalno trvenje i nove teritorijalne podele. Jedna od tema je i opasnost od širenja radikalnog islama na Zapadnom Balkanu.
U Evropi neće biti mira sve dok Balkan ne bude integrisan u Evropsku uniju. BiH i Kosovo su dve najveće crne rupe na Balkanu koje i privredno i administrativno zavise od međunarodne zajednice i koje još dugo neće moći da stanu na sopstvene noge, piše Olaf Ilau u svojoj knjizi ”Minsko polje Balkan”.
”Moderna država Ilirija”
Evropa je pogrešila, jer je mladim balkanskim generacijama zatvorila svoje granice, a i pitanje nezavisnosti Kosova morala je drugačije da reši, obašnjava Ilau. Evropljani su morali da pokušaju da se usaglase sa novom demokratskom vladom u Beogradu i da Kosovu umesto nezavisnosti, odobre veću autonomiju. Potcenili su ambicije i dugoročni plan Amerikanaca koji su u startu računali sa demografskim rastom Albanaca, komentariše Ilau.
”Albanci će za dve generacije biti najbrojniji narod na Balkanu. Neće to više biti Srbi. A neka nam je onda Bog u pomoći! Albanci još drže svoj nacionalizam pod kontrolom, ali bude li on rastao, doći će i do težnje za ”veliko-albanskim” ujedinjenjem. Ujediniće se Albanija i Kosovo, a ujedinjenju će težiti i Albanci koji čine trećinu Makedonije, deo Crne Gore, Preševo na jugu Srbije, i tako dalje. To je bure baruta – nova velika opasnost koja preti Balkanu.”
”Bosna i Hercegovina je balkansko Bure baruta”
Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini. Srbi u Bosni nikada neće dopustiti dominaciju Bošnjaka i Hrvata. Dođe li do referenduma, kojim već dugo preti premijer Milorad Dodik, Srbi u BiH želeće da se pripoje Srbiji, Hrvati Hrvatskoj, a u centru zemlje, oko Sarajeva, biće stvorena minijaturna islamska republika, tvrdi autor knjige Olaf Ilau. To je drugo bure baruta koje preti Balkanu, kaže Ihlau.
”Činjenica je da su bosanski Muslimani umereni, ali problem je u tome što su u Bosnu i Hercegovinu tokom rata došli radikalni arapski muslimani, koji pokušavaju, kao i svugde u svetu da utiču na umerene bosanske muslimane. Mladi će po automatizmu postajati radikalni, ostanu li im granice i dalje zatvorene i ne budu li imali posao i perspektivu.”
Balkanu je i dalje potrebna pomoć Evrope, iako je Evropa već odavno umorna od Balkana i balkanskih buradi baruta. Ilau je, kaže, i pisao ovu knjigu da bi u službenom Berlinu, pre svega, ponovo privukao pažnju uticajnih. Knjigu već čita i ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele. Inače, autor knjige Olaf Ilau već 36 godina prati politička dešavanja na Balkanu. Sedamdesetih godina radio je kao dopisnik iz Beograda za nemačke dnevne novine Zidojče cajtung.
autor: Selma Filipović, Berlin
odg. urednik: N. Jakovljević