Mir ne treba uzeti zdravo za gotovo

Pre sto godina počeo je Prvi svetski rat, doneo veliko razaranje evropskog kontinenta i odneo 15 miliona života. U Evropi danas na Veliki rat gledaju i kao na prvi evropski građanski rat: „Nemačka imperija, Austrougarska, Belgija, Francuska, Luksemburg, Portugal, Velika Britanija, kraljevine Bugarske, Italije, Grčke, Rumunije, Rusko i Otomansko carstvo, Srbija, Crna Gora, kao evropske zemlje, sukobile su se u strašnom ratu. Divljaštvo koje je tako počelo u Evropi prelilo se na čitav svet“, podseća Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.

U debati o lekcijama naučenim iz Velikog rata u EU na prvo mesto stavljaju borbu protiv nacionalizma, poštovanje vladavine prava, odgovornost i solidarnost, ali i nepostojanje pobednika u sukobu koji, uvek i svuda, prvenstveno uništava ljudske živote. U današnjim državama EU narodi imaju različita sećanja na Prvi svetski rat koji je nekima doneo pobedu i uspon, a drugima poraz i pad. Međutim, svima je zajednički prelomni trenutak istorije koji je otvorio put u novi, još brutalniji, Drugi svetski rat. „Nikada više! To su dve jednostavne reči koje sažimaju istoriju i sadrže nadu u budućnost“, poručuje Gi Ferhofštat, nekadašnji premijer Belgije, a današnji lider evropskih liberala i demokrata.

Lekcije iz rata na „balkanskom ispitu“

EU vidi svoj nastanak kao direktan odgovor na vremena ratova i smrti tokom 20 veka. Obeležavajući skoro sedam decenija mira iz Unije evropskih zemalja dolazi upozorenje da se mir nikada ne sme uzeti „zdravo za gotovo“, kao i da su nasilje i opasnost od egoizma i nacionalizma i dalje prisutni na kontinentu. „Mnogo nas je radilo na tome da zajednički život u zajedničkoj Evropi ponovo bude moguć na Balkanu“, kaže lider evropskih socijal-demokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda. „Sarajevo je grad je crkava, sinagoga i džamija. U Sarajevu, kao simbolu suživota religija i kultura, zbog neodgovornih političara i njihovog govora mržnje i nacionalizma, i danas možemo videti posledice kako od opsade i bombardovanje devedesetih, tako i metaka Gavrila Principa.“

Rat u Bosni je, prema rečima Danijela Kon Bendita, lidera evropske Alijanse zelenih, bila prilika da se Evropa podseti na još jednu lekcije iz svoje turbulentne prošlosti, a to je da ne postoji nacionalni interes koji se može svesti na zajednički: „Francuska i Velika Britanija bile su, tradicionalno, na strani Srbije. Nemačka, posle Drugog svetskog rata, tradicionalno na strani Hrvatske, dok bosanski Muslimani nisu imali svoje zastupnike. I tako smo na početku rata u Bosni dopustili stvaranje koncentracionih logora na samo sat vremena avionom od Pariza ili Berlina. Bili smo u mogućnosti da reagujemo tek kada smo shvatili da zajednički evropski interes nije jednak zbiru pojedinačnih interesa Francuske, Nemačke ili Velike Britanije.“

Šta je nauk za budućnost EU?

Rat odnosno nepostojanje rata danas ipak nije jedini argument za Evropu i evrointegracije kontinenta. Sto godina posle Prvog svetskog rata Evropa je, prema rečima njenih najviših zvaničnika, uspela da ostvari dostojanstveniji svet i zaštiti „ljudsko u ljudskom rodu“. Među Evropljanima svakako ima i onih koji smatraju da stvaranje evropske porodice nije ispunilo obećanja data posle velikih ratova i da su nacionalizam, ksenofobija i rastuće socijalne podele u velikoj meri i dalje prisutne. U cilju zaštite mira i saradnje, kao osnovnih principa EU, usvojenih nakon velikih žrtava i stradanja, najveći deo evropski zvaničnika zalaže se za još dublju saradnju, čvršće povezivanje i integraciju unutar Unije.

Međutim, prijateljstvo nije dovoljno, kažu evroentuzijasti, prisećajući se priče po kojoj je neposredno pred atentat u Sarajevu jedan britanski admiral nemačkim mornarima u Kilu rekao: „Prijatelji danas, prijatelji sutra i zauvek!“ Osim prijateljstva, potrebne su i evropske institucije. Sa druge strane, evroskeptici će vam reći da je „ukidanje nacionalnih država“ i „federalizacija Evrope“ potpuno pogrešan i opasan put: „To je urađeno upravo posle Prvog svetskog rata na Balkanu“, naglašava Najdžel Feridž, poslanik britanske Partije nezavisnosti. „Hajde da im damo jednu zastavu i jednu himnu i da ih nazovemo Jugoslavija. Upravo to je dovelo do strašnih ratova devedesetih godina i desetina hiljada mrtvih. EU sama čini istu grešku.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević