Mir u drugom planu

„Izrael svakog dana poboljšava svoje međunarodne veze. Što je još važnije, postoji sve više kontakata sa arapskim državama“, rekao je portparol izraelske vlade Mark Regev za DW. „Izrael je tokom ove godine dobio 20 odsto svih globalnih investicija za takozvanu kibernetiku bezbednost“, dodaje Regev.

Za razliku od njega, Dijana Butu, politička analitičarka iz Ramale i bivša savetnica palestinske organizacije PLO, kaže da je zabrinuta. „Našoj omladini je dosta svega. Ona nema nikakvu perspektivu, a ne vidi se ni da će se stvari promeniti ni u narednoj generaciji.“

Mirovni proces je propao, pregovori su zamrznuti, a nasilje eskalira. Od sredine septembra, Palestinci su u više napada noževima ili oružjem ubili 19 Izraelaca. Izraelci su ubili 113 Palestinaca, od toga su njih 76, navodno, bili napadači. Izrael optužuje lidere Palestinaca da svoje sunarodnike podstiču na nasilje. Palestinci uzvraćaju da su to napadi iz očaja, jer izraelska vojna okupacija nema kraja.

Izrael je tokom 2015. čak pooštrio svoju kontrolu nad Zapadnom obalom. Na izborima u martu, vladajući Likud do kolena je porazio opoziciju i dobio dodatnih 30 mesta u parlamentu. Premijer Benjamin Netanjahu je za svoj četvrti mandat formirao vladu jastrebova, ušavši u koaliciju sa ultraortodoksnim i strankama koje podržavaju jevrejske naseljenike. Njegova vlada nastavila je sa izgradnjom jevrejskih naselja na palestinskim područjima. Sredinom decembra je tako gradska vlada Jerusalima dozvolila da se gradi više od 890 stanova u četvrti Gilo u istočnom delu grada.

To je projekat koji se i dalje razvija, kaže Miri Maoz Ovadija, portparolka Ješa-vijeća, krovne organizacije jevrejskih naseljenika. Na području Zapadne obale, područja koje je Izrael zauzeo 1967. godine, trenutno živi 600.000 jevrejskih naseljenika. To je područje na kojem Palestinci žele da da formiraju svoju državu. „Naša zajednica ne samo da raste brže, nego je i stopa nataliteta u našim porodicama veća nego drugde“, navodi Maoz Ovadija i dodaje: „Jevreji ovde žive već generacijama i to je nepovratan proces.“

„Potrebno je čudo“

Kod Palestinaca se frustracija zbog izraelske okupacije meša sa ljutnjom na vlastite lidere. Mahmud Abas, predsednik Palestinskih autonomnih vlasti i predsedavajući pokretu PLO, još nije napustio svoju funkciju, mada mu je mandat istekao 2009. Umesto da svoje mesto prepusti nasledniku, taj 81-godišnji političar oštro nastupa protiv političkih rivala i disidenata i on je na taj način praktično isprogramirao haos koji će nastati nakon što on ode, kritikuje Dijana Butu. Šezdeset i pet odsto Palestinaca misli da bi Abas trebalo da odstupi sa funkcije, pokazuju rezultati Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Palestinian Center for Policy and Survey Research“.

No, 2015. je u stvarnosti bila zaista dobra godina, navodi Muhajmer Abu Sada, politikolog sa univerziteta Al-Azhar u Gazi i dodaje - ali samo ako se poredi s godinama pre nje. Nije bilo ratova i to je bila prilika da se predahne od posledica 50 dana sukoba između Izraela i Hamasa u leto 2014. Abu Sada je čak dva puta bio u prilici da napusti Gazu i putuje u Evropu, što je retkost za ostale stanovnike Gaze koje Izrael drži u blokadi.

Otkako je Hamas preuzeo vlast u Gazi 2007. Godine, i otkako je došlo do prekida saradnje s umerenim Fatahom na Zapadnoj obali, problemi u toj enklavi su se pogoršali, tvrdi Abu Sada. Egipat otvara svoje granice prema Gazi samo kada prelaze kontrolišu snage bezbednosti Palestinskih autonomnih oblasti kojima dominira pokret Fatah. A to je u ovom trenutku nezamislivo zbog međusobnog sukoba dvaju pokreta. Izrael odbija da obustavi blokadu Gaze sve dok je Hamas na vlasti. Rezultat je osiromašena i izolovana enklava u kojoj se omladina suočava s nezaposlenošću od 43 odsto, navodi se u jednom izveštaju Svjetske banke.

„Potrebno je pravo čudo da bi se u 2016. desilo nešto dobro za Gazu“, kaže Abu Sada: „To nam može dati samo Bog.“

Više ekstremista među Izraelcima

Liberalni stanovnici Izraela zabrinuti su zbog zastoja u mirovnom procesu. Početkom decembra, ministar spoljnih poslova SAD Džon Keri izazvao je more reakcija tvrdnjom da će Izrael, zbog trajne okupacije Zapadne obale, postati „binacionalna“ država.

Tal Šnajder, politička analitičarka iz Tel Aviva, proteklu godinu će zapamtiti po dva ubistva. Početkom jula, jedan radikalni ultraotodoksni Jevrej nožem je ubio 16-godišnju Širu Banki, učesnicu demonstracija za prava homoseksualaca u Jerusalimu. Nakon toga, maskirani napadači, najverovatnije jevrejski ekstremisti, zapalili su jednu kuću u selu Duma i pri tom ubili troje Palestinaca. „Primetno je sve više političkih podzemnih aktivnosti u samom Izraelu“, kaže Šnajder. „Na obe strane se javljaju ekstremisti koji nas kontrolišu.“

Premijer Netanjahu je obećao da Izrael neće postati „binacionalna država“. Portparol vlade Regev optužuje Palestince da su oni odgovorni za prekid mirovnih pregovora. Palestinci tvrde da neće pregovarati sve dok Izrael nastavlja sa izgradnjom naselja.

Daleko od očiju, daleko od srca

Izraelci i Palestinci jedinstveni su u jednom – međunarodni angažman jedva da ima nekog uticaja na zbivanja u „Svetoj zemlji“. I dok rat u Siriji ulazi u svoju petu godinu, Evropa zbrinjava više od milion izbeglica i smatra da je ugrožena od takozvane „Islamske države“, izraelsko-palestinski konflikt više nije u centru pažnje politike EU i SAD.

Evropska unija je u novembru naložila da roba iz izraelskih naselja na palestinskim područjima mora pravilno da se etiketira i ne može da nosi oznaku „Made in Israel“. Maoz Ovadja tu odluku naziva „populističkom“ i tvrdi da su njene posledice po izraelsku privredu na Zapadnoj obali male.

Dijana Butu iz Ramale skreće pažnju na to se u SAD bliže predsednički izbori i da će to biti povod tamošnjim političarima da daju „patetične“ izjave o izraelsko-palestinskom konfliktu: „Što se palestinskog ustanka, Intifade, tiče, on će se verovatno nastaviti ovim prigušenim intenzitetom. A pri tome će uglavnom i ponovo ginuti – Palestinci.“