Misija bez priznanja?

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „U Bosni se desila jedna od najtežih grešaka kada je susedna Hrvatska težila nezavisnosti. Tada je nemačka vlada, u vidu ministra spoljnih poslova Genšera, isprednjačila i sprovela akciju međunarodnopravnog priznanja, koje je bilo preuranjeno, jer nisu bila regulisana prava nacionalnih manjina. A kakav značaj – i kakvu eksplozivnu snagu – ima nepoštovanje prava etničkih grupa, pitanje je koje se mora shvatiti mnog ozbiljnije, ako pogledamo šta se dešava u zemljama poput Sirije, Iraka ili Avganistana. Ta lekcija nije naučena. Plavi šlemovi to ne mogu da isprave.“

„Zemlja kojom ne može da se vlada“

Zidojče cajtung (Minhen, nadregionalni): „Generalni sekretar CDU Herman Gree, izrazio je poštovanje i priznanje za rad vojnika. Istovremeno im se zahvalio na neumornom angažovanju za mir u Bosni i Hercegovini. Rekao je da su oni doprineli da Bosna i Hercegovina posle užasa građanskog rata opet dobije šansu za dobru budućnost. I zaista, teško oružje zaraženih strana je uništeno, jedinice su demobilisane, domaće snage bezbednosti su obučene po modernim demokratskim principima, počelo je sprovođenje važnih insfrastrukturnih projekata kao što je gradnja puteva. Tako uspostavljena bezbednost je na kraju za nemačku vladu poslužila kao argument za vraćanje nemačkih vojnika u otadžbinu“

„Ali, dok se vojna misija ispunjena, politički napori za uspostavljanje mira su se pretvorili u fijasko, iako su na njih potrošene milijarde evra i na tome radila armija diplomata i stručnjaka iz Evropske unije i SAD. Već mnogo godina, ova balkanska zemlja, zbog trajnog sukoba među trojim narodima, važi kao zemlja kojom ne može da se vlada. Obe gotovo autonomne polovine države, srpska na jednoj i hrvatsko-muslimanska na drugoj strani, rade jedna protiv druge. I još više od toga: Srbi, koji čine trećinu stanovništva i kontrolišu pola zemlje, žele da se otcepe i priključe matičnoj Republici Srbiji“, piše Zidojče cajtung.

„Jedinstvena priča o uspehu“

Di Velt (Berlin, nadregionalni): „Zemlja sa 4,6 miliona stanovnika nalazi se u slepoj ulici sopstvene izrade. Obe gotovo autonomne polovine – srpska i hrvatsko-muslimanska – rade jedna protiv druge. Tome treba dodati i kantone koji imaju visok stepen samouprave. Oko 130 ministara rovari kako svaki za sebe tako i jedni protiv drugih. Zapad lavira između stalno novih inicijativa (koje stalno odlaze u vetar) i – očajanja. Iako je zavladao mir, političari, najčešće zaglibljeni do guše u korupciju, stvaraju krizno žarište koje svakog trenutka može da eksplodira. Ali, ti problemi se ne mogu rešiti vojnim sredstvima – u to je sigurna i nemačka vlada koja je zbog toga sada povukla i poslednje nemačke vojnike.“

Jurop onlajn magazin (Vajden): „Sada su poslednja dva vojnika u Sarajevu ponela nemačku zastavu i tako završili najdužu stranu misiju u istoriji Bundesvera. Posle nekih humanitarnih i logističkih misija početkom 90-ih godina, i slanja oko 4000 vojnika u Somaliju 1993/94, u Bosni su prvi put desetine hiljada nemačkih vojnika preuzelil na sebe staranje o miru. Do danas ih je tamo bilo ukupno 63.500. Ta misija je jedinstvena priča o uspehu.“

Građani nezainteresovani za misije u inostranstvu?

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Tiho i bez pompe, misija Bundesvera u Bosni je završena. Više od 16 godina, kontingent za kontingentom Bundesvera starao se o stabilizaciji kriznog regiona u Evropi, više od desetine vojnika je tamo ostavilo život. Sda su poslednja dvojica vojnika spustila nemačku zastavu. No, niko to nije pratio, niko se nije zahvalio, izvukao bilans, niti odao poštu žrtvama. Je li to priznanje koje društvo gaji za tu vojsku? Ni kancelarka, ni ministar spoljnih poslova ni ministar odbrane nisu došli na ceremoniju. I svi državni sekretari su imali važnija posla. Bar se pojavila nemačka ambasadorka. I to je otprilike bilo sve kada je reč o ceremoniji.“

„Ova prijateljska nezainteresovanost za misije u inostranstvu nažalost nije izuzetak, već u nemačkom društvu često pravilo. Na to se žale mnogi vojnici koji se upravo nalaze u Avganistanu. Tamo je stacionirano 4000 muškaraca i žena. Do sada je palo više od 3000 vojnika NATO, među njima više od 50 Nemaca. Za šta? Sumnje u svrhu stranih misija su velike među građanima Nemačke. U Bosni može da se ukaže na uspeh. Tamo, za razliku od Avganistana, bar oružje ćuti. Ali, nemačka vlada nije dala ni ubedljive odgovore ni svela iskren bilans svega. Tako se ne jača podrška vojnicima.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković