„Mistično“ špijuniranje

„Vašington post“ je u utorak (18.3.) na svojoj internet-stranici objavio da NSA, tajna služba SAD, može da snimi i do mesec dana čuva sve telefonske pozive neke država – cele jedne države! To znači da NSA može da prisluškuje telefonske razgovore retroaktivno. „Vašington post“ se u svom članku poziva na dokumente bivšeg američkog obaveštajca Edvarda Snodena.

Obiman program za špijuniranje pod imenom „Mistik“ funkcioniše kao „vremeplov“. NSA snima „svaki pojedinačni“ telefonski razgovor u zemlji i čuva ga 30 dana. To između ostalog znači da tajna služba može da prisluškuje i razgovore osobe koja, u trenutku kada je njen razgovor snimljen, uopšte nije bila sumnjiva. Dakle agent NSA može unazad da vrši pretrage po memorisanom sadržaju, a to je moguće zahvaljujući instrumentu koji se zove „retro“.

Nezamisliva količina podataka

Količina podataka koja se prikupi kada se prisluškuje cele telefonska mrežu u zemlji gotovo je nezamisliva. Prema „Vašington postu“, na serverima NSA nalaze se istovremeno snimci „milijardi“ telefonskih razgovora. Agenti takođe svakog meseca milione snimaka sa sumnjivim sadržajem šalju na dugoročno čuvanje na serverima NSA.

Program „Mistik“ zaživeo je 2009. godine, a od 2011. se koristi u potpunosti protiv prve države cilja. „Vašington post“ piše da na zahtev američke vlade ne pominje ime te zemlje. Novine takođe nisu objavile informacije o tome u kojim još zemljama je „Mistik“ mogao biti korišćen. U budžetu NSA za 2013. koji je Snouden otkrio prošle godine, ima informacija o pet drugih država. Prošlog oktobra je na „Mistik“ listu dodato i ima šeste zemlje – naravno, sve navodno.

Ranije je samo bilo poznato da NSA prikuplja ogromne količine podataka: informacije o tome ko, kada, s kim telefonira ili razmenjuje elektronsku poštu. Ta vrsta informacija se zove metapodaci. Međutim, potpuno je nova činjenica da NSA špijunira sadržaj telefonskih razgovora cele zemlje, memoriše te podatke do mesec dana i određeni „sumnjivi“ kontigent potom šalje na dugoročno čuvanje na svojim serverima. Iz teksta članka u „Vašington postu“ ne može se saznati na koji način NSA dolazi do podataka, tj. Kako prisluškuje telefone cele jedne zemlje. Kao simbol programa „Mistik“, NSA odabrao je čarobnjaka u ljubičastom plaštu, koji drži čarobni štapić, a na njegovom vrhu – mobilni telefon.

Reakcija NSA i Obame

Na pitanja novinara, NSA nije želeo da potvrdi niti negira izveštaj „Vašington posta“. Međutim, iz te službe su u jednom saopštenju dali do znanja da programi prisluškivanja nisu „proizvoljni“. Poštuje se privatnost građana, američkih i stranih. NSA je takođe iskoristio priliku da se još jednom požali da „jednostrani izveštaji o legitimnim“ špijunskim programima ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD.

Od juna prošle godine, preko Snoudena su na svetlost dana izašle mnoge aktivnosti NSA i savezničkih tajnih službi. Tako je NSA, u potrazi za teroristima, ne samo masovno špijunirao elektronske poruke i telefonske razgovore običnih građana širom sveta, već i lidera prijateljskih zemalja, uključujući i nemačku kancelarku Angele Merkel. Na oštre reakcije iz zemlje i inostranstva, Obama je odgovorio preispitivanjem obaveštajnog rada.

Nezavisna komisija predložila je u decembru više od 40 predloga za reformu, koje predsednik samo delimično sprovodi. U govoru sredinom januara, Obama je između ostalog obećao da će ukinuti program za prikupljanje podataka telefonska veza američkih građana u njegovom sadašnjem obliku. On je takođe obećao da će povećati zaštitu privatnosti stranih državljana i zabranio špijuniranje lidera savezničkih država. Međutim, u suštini, Obama ne odustaje od špijunskih programa NSA. Predsednik SAD bi sad moglo da bude neprijatno: on je do sada govorio da programi NSA prikupljaju samo metapodatke – što očigledno nije istina.

Autorka: Dijana Roščić (Vašington post, FAZ, ARD)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković