Mladi bez mogućnosti dvojnog državljanstva

Ahmet će u junu napuniti 18 godina. Međutim on ne razmišlja o velikoj žurci, vozačkoj dozvoli, ili dugo željenom punoletstvu. Ahmet misli još samo na tešku odluku pred kojom se nalazi. Pre nekoliko nedelja dobio je pismo od Ureda za strance, u kojem se od njega zahteva, da se odluči za jedno državljanstvo. Ahmet ima dva pasoša, turski i nemački. On bi najradije zadržao oba. On je u Nemačkoj rođen, ali Turska je domovina njegovih roditelja i takođe mu je prirasla za srce. On se oseća kao da je negde između Turske i Nemačke.

„To je problem naše generacije. Kada si ovde, ti si ponekad stranac. I tamo si ti „Almanje“, što ne znači baš Nemac, ali nešto slično. Svakako si takođe na neki način izopšten. To je problem.“

Do 23. godine se mora doneti odluka o državljanstvu

Ahmet se u popodnevnim satima sastaje sa nekoliko turskih drugara u multikulturalnom centru za mlade Bohum – Ependorf. Prostor sa žutim zidovima i velikim stolom na kojem su postavljeni čaj i kolači. Veselo je, zvone mobilni telefoni. Najveći broj mladića koji se tu okuplja ima dva pasoša, turski i nemački. Zbog toga je došao da ih poseti Kenan Arac, iz akcionog ureda za državljanstvo, on sa njima hoće da razgovara o dvojnom državljanstvu:

„Sa 18 godina čovek mora da odluči. Ja ću uzeti turski pasoš, kada napunim 18 godina.“

Kada je bivša crveno-zelena vlada 2000. izvršila reformu prava o državljanstvu, olakšano je sticanje državljanstva za decu stranaca koja su rođena u Nemačkoj, i dopuštena su dva pasoša. Međutim, konzervativne partije Unije osujetile su generalno pravo na dva pasoša. To znači, ko se najkasnije do svoje 23. godine ne odluči da vrati strano državljanstvo, on automatski gubi nemačko. Mladi to uglavnom ne znaju, kaže Kenan Arac iz Akcionog biroa.

„To mlade takođe i ne interesuje. Oni odmahuju rukom i kažu, kakve su to gluposti."

Zemlja rođenja nije i otadžbina

Kenan Arac stalno posećuje škole i omladinske centre kako bi informisao mlade. Arac i sam potiče iz Turske, ali je on uzeo nemački pasoš. I ovog popodneva on pokušava da mlade pridobije za nemačko državljanstvo.

„Sa nemačkim pasošem je lakše dobiti posao, može se dobiti zaposlenje u državnoj službi. Osim toga može se učestvovati na izborima i bez vize putovati u mnoge zemlje. Međutim mlade nije lako ubediti. "

"Oni pomalo iz inata, uglavnom kažu da žele da zadrže turski pasoš. Ovde se svako oseća više kao Turčin. Dakle, meni se često obraćaju kao imigrantu ili Turčinu. Zbog toga se ja tako i osećam",

kaže Mustafa, koji Tursku smatra otažbinom. Nemačka je očigledno samo zemlja rođenja, u kojoj se mladi Turci ne osećaju domaćima, nisu prihvaćeni.

Za 17-godišnjeg Ahmeta su veće profesionalne šanse dobar argument. Ali odluku još nije doneo.

„Nadam se da ću dobro odlučiti, jer to je nešto što će izmeniti moj život.“