Mladi i ratni zločini

Mladi, koji učestvuju u projektu Inicijative mladih za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo navode neke od tih prepreka: protok vremena koji utiče na zaborav, apatiju mlade generacije u tranziciji, nedostatak sluha za taj fenomen kod starije generacije, kao i nizak nivo komunikacije među mladima regiona. Nacionalne konsultacije mladih o mehanizmima za utvrđivanje i kazivanje istine podržane su od strane Robert Bosch Fondacije.

Mladi između ostalog primećuju da protok vremena neminovno utiče na važnost i aktuelnost tako teških tema poput ratnih zločina kod mlade generacije. Simon Simonović iz Studentske unije Srbije kaže da je zbog toga stvoren privid da je moguća izgradnja demokratskog društva i ako se neke stvari prećute:

„I da se jednostavno zbog te vremenske distance neke druge teme, uglavnom neke socijalne i egzistencijalne, izbijaju u prvi plan a nekako se to potiskuje jer ’moći ćemo i bez toga’, ne moramo sad da pričamo o tome, ako pravimo demokratsko društvo neća nam mnogo pomoći ako pričamo o ratnim zločinima“.

Marko Veličković, iz niškog Centra za razvoj civilnih resursa, ocenjuje da se kroz vremensku distancu nažalost pokazalo da zemlja može da ide napred i bez suočavanja sa prošlošću:

„Mogu da kažem čak i nažalost pokazalo se da zemlja može da jednostavno ekonomski napreduje, da napreduje u evropskim integeracijama, bez toga da ispunjava određene obaveze koje se tiču suočavanja sa prošlošću koje se jednostavno tiču pravde“.

Sadašnja mlada generacija u Srbiji nema skoro nikakav kontakt sa mladima regiona, upozorio je izvršni direktor Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov; on je kao ilustraciju naveo primer s jedne od uličnih akcija njegove orgnaizacije gde je mlada devojka na pitanje da li želi u Sarajevo odgovorila da je ne zanima odlazak u Hrvatsku:

„Dakle, hoću da vam kažem da mi sada imamo generacije koje odrastaju, generacije koje dolaze posle nas, koje sa regionom, koje sa Sarajevom, Zagrebom, Prištinom, Podgoricom, sa njom možda nešto više, nemaju nikakve konekcije“.

Aktivisti organizacija koje okupljaju mlade ističu da postoji saosećanje sa tragičnim događajima u bliskoj prošlosti; to ipak znači da postoji kapacitet mladih za bavljenje i takvim temama. Poseban problem je što mladi često preuzimaju mišljenje roditelja bez kritičkog promišljanja. Zbog izolacije, mladi u Srbiji su takođe podložni apatiji, što je posebno izraženo kod tako teških tema kao što su ratni zločini. Dušan Kanazir, član podmlatka Liberalno-demokratske partije, za Radio Dojče Vele kaže da bi mnogima odgovaralo da su mladi apatični i nezainteresovani, ali da oni ipak poseduju potencijal da o tome govore:

„Ja mislim da su mladi među prvima koji to shvataju, i da su mladi zato što ne nose neku vrstu prtljaga iz prošlosti sa sobom, da je njima instinktivno najlakše da se pozabave time i da to reše. Tako da ja mislim da oni jesu ključni za rešavanje svih tih pitanja iz istorije, i da imaju potrebu da to reše jer je to nešto što je ispravno raditi, i da shvataju koliko je to značajno za društvo u kome ćemo mi kao mladi živeti za koju godinu“.