Mlevene kosti za fasadu

Reč je pre svega o fasadnim premazima u koje su mešane spaljene i mlevene kosti. Arheološki tim koji predvodi Karolina Kardel sa univerziteta u Granadi prenosi da su u pitanju građevine iz 14. veka koje su projektovali muslimanski graditelji. Do sada se smatralo da su se pomenutom metodom koristili samo srednjevekovni hrišćanski, kao i keltski graditelji. Arheolozi su tako dobili dragocene indicije koje bi mogle da im pomognu pri konzervaciji i restauraciji mavarskih zdanja u Granadi, koja delom spadaju u svetsku kulturnu baštinu.

Kosti pečene, pa mlevene

Pri iskopavanjima u Albaisinu, najstarijoj gradskoj četvrti Granade, istraživači su ispod jednog zida našli peć od cigala u kojoj su bili slojevi od pepela i kostiju. Peć datira iz 14. veka,. Tragovi topljenja na ciglama uputili su arheologe na zaključak da je u peći postizana temperatura od 800 do 850 stepeni celzijusa, tipično za proizvodnju keramike oko 1350. godine. No, sloj kostiju ukazuje na to da su u peći spaljivane i kosti koje su posle toga korišćene kao građevinski maiterijal u prahu.

Ključan je jedan mineral

Naučnici su krenuli dvojim putevima. Istražili su cigle u pećima, kao i na zidovima građevina, i došli do zaključka da su fasade mogle da izdrže temperature i do 1000 stepeni, što je bila i temperatura na kojoj su sagorevale kosti. Kosti u prahu „deluju“ jednim mineralom koji sadrže i koji se zove hidroksilapatit.