"Mmm", uz podizanje obrve

To su reči jednog od najvećih nemačkih pisaca u prošlom veku, Tomasa Mana. Izgovorio ih je pošto je počela recepcija njegovog čuvenog romana «Budenbrokovi». Bilo je to na počektu njegove karijere koja je u sebi nosila sve fasete velikog umetnika. Konačno, bio je on i jedan od nemačkih nobelovaca. Ipak, Manov opus je prevazilazio okvire tog, navodno, najvećeg književnog priznanja. Tim pre sto znamo da mnogi u Manovom dobu, na primer, jedan od najvećih, Argentinac Horhe Luis Borhes, nikada nije bio ni kandidat za Nobelovku. U slučaju Tomasa Mana ziri nije omanuo. I pedeset godina posle njegove smrti, na današnji dan, u Cirihu, u piščevoj osamdesetoj godini, nije prekinuta recepcija njegovih dela. Bio je sve u nemačkoj književnosti dvadesetog veka: Najpre nepolitični autor, kako je sam za sebe govorio. Pa simbolična figura nemačke emigracije. Bio je jedan od pionira homoerotične književnosti. Bio je zaljubljenik u životopise porodica i porodičnog života koji je maksimalno dovodio u pitanje. Bio je autor koji je tako pomno koristio sve što se u nauci novo-istraživalo, i besomučno je prepisivao naučne radove drugih, udahnjujući i njih snagu umetnosti, oživljavajući ih i dinamizujući. Tomas Man je bio istoričar u književnosti, onaj koji je umeo da se unese u naličje povesne odeće, da deluje iznutra, da razotrkiva sve što se događalo u šavovima i na razmeđima istorijskih deonica. Malo ko je tako ubedljivo opisao raspoloženje pred izbijanje prvog svetskog rata, na primer, kao Tomas Man u romanu Čarobni breg. Malo ko je odlazio toliko daleko u ironisanju, poznato je ono Manovo «mmm», uz podizanje obrive, koje je isticao književno-teorijski sagovornik Kosta Lučić. Konačno, to što je taj pisac opisao u poznom romanu, Josif u njegovoj braća, je više nego paradigmatično za teze o kraju hršćanstva, posebno o dovođenju u pitanju nedodirljivih kodekasa Starog zaveta. Tomas Man je bio književni psihoanalitičar, koji je svoje seanse vodio u aktu čitanja u kome je čitalac ležao, kao na frojdističkom krevetu, u čitateljskoj fotelji, kao istinski ispovednik, otvarajući se knjizi, da bi posle čitanja odlazio na dalje razgovore o knjizi, pa u samoću. Bio je Topmas Man, kao ličnost, toliko jaka i autoritativna, da su se mnogi osećali minorno pored takvoga: Supruga Katja Man je gorko sebe nazivala «gospođa Tomas Man». Brat Klaus se ubio. Sin mu se takođe ubio. Posle odlaska u emigraciju, u vremem Hitlera, nikada se više nije vratio u Nemačku, što su mu mnogi zamerali. Mana poredim sa filmskim autorom Stejnlijem Kjubrikom, ne samo po svojoj snazi, po dimenzijama veličine ličnosti i umetničkog opusa, nego i po doslednosti, nepokolebljvivosti i istrajnosti u realizovanju svojih zamisli. Za njim je ostao grandiozan opus velikih romana, pripovedaka, novela, eseja o svemu u savremenosti, ali u osvrtu na porošlost do samih njenih početaka.