Mnogi Nemci nemaju ništa od privrednog rasta

Realne, neto plate ljudi sa malim zaradama, u Nemačkoj su od 2000. godine na ovamo znatno opale – piše Berliner cajtung pozivajući se na rezultate studije koje je nedavno objavio Nemački institut za privredno istraživanje (DIW). Plate zaposlenih čija se primanja svrstavaju u niže grupe bile su za 16 do 22 odsto manje, dok su u proseku između 2000. i 2010. godine neto plate svih zaposlenih smanjene za 2,5 odsto.

Markus Grabka, istraživač tog instituta, kaže da je u istom periodu došlo do velikog privrednog rasta. „Međutim, većina zaposlenih ga uopšte nije osetila“, kaže Grabka. Naučni institut savezne agencije za rad izjasnio se za uvođenje minimalne plate. Direktor tog Instituta za istraživanje tržišta rada Joahim Meler izjavio je da se neke anomalije, drugim rečima, nenormalno niske zarade, ne mogu politički opravdati.

Nemačka vlada ne čini ništa

Privredni ekspert Peter Bofinger optužio je nemačku vladu da je pasivna. Postoje mogućnosti da se stabilizuju zarade, ali političare to ne interesuje, izjavio je Bofinger u razgovoru za Berliner cajtung. On se zauzeo za to da se zaposleni rasterete socijalnih izdataka – zaposleni u Nemačkoj trenutno uplaćuju za zdravstveno osiguranje veći doprinos od poslodavaca. Prema oceni Petera Bofingera, ubuduće bi dve strane trebalo da uplaćuju po pola. Takvo rešenje državu ne bi koštalo ni centa, istakao je taj profesor sa univerziteta u Vircburgu.

Međutim, Udruženje poslodavaca metalne industrije izjasnilo se protiv smanjenja poreza ili socijalnih izdataka. „Federacija, pokrajine i opštine ni iz daleka nisu konsolidovane“, izjavio je predsednik udruženja Martin Kanengiser, u razgovoru za Zidojče cajtung. „Niko ne zna koji se rizici mogu očekivati u Evropskoj uniji, zbog dužničke krize. Kao preduzetnik, ja ne mogu da se skinem do košulje, finansijski gledano, a sve prema motu – kada nastanu rizici, videćemo šta ćemo“, izjavio je Kanengiser.

Autorka: Mirjana Kine Veljković (sz, bz, dpa, afp)
Odg. urednik: Nemanja Rujević