Mnogo rada za malu penziju

„Šok-tabela penzionih primanja“, glasio je naslov u listu „Bild am Zontag“. Taj list predstavio je računicu nemačkog Ministarstva za rad pre kojoj, onaj ko punih 35 godina zarađuje 2500 evra bruto, nakon 2030. godine imaće penziju od 688 evra. To odgovara sumi koju nemački zakon i zvanično vodi kao „granicu siromaštva“. Tolika je naime suma koju stariji ljudi dobijaju od države kao minimalnu penziju koja treba da obezbedi egzistenciju.

Siromaštvo u starosti, prema tome, ne preti samo domaćicama i onima koji malo zarađuju, nego praktično svima – tako bar glasi poruka nemačke ministarke za rad Ursule fon der Lajen. Ona se zato zalaže za uvođenje dodatne penzije.

„Moramo da sprovedemo reformu koja bi se ticala ljudi koji malo zarađuju, onih koji su čitav život vredno radili, a nikada nisu tražili državnu pomoć i na kraju života ustanovili da moraju da zatraže socijalnu pomoć jer imaju malu penziju“, kaže nemačka ministarka.

Radio ne radio – dobiješ 688 evra

Problem nije nov. Nemačko društvo je, naime, sve starije, ljudi žive sve duže, pa se tako duže isplaćuju i penzije. Zbog toga će vlada postepeno snižavati njihov nivo. Trenutno one iznose 51 odsto plate, a od 2030. godine penzija će iznositi samo 43 odsto od plate koju je neko dobijao dok je radio.

Postoji još jedan problem. Čak i onaj ko nikada nije radio, dobija na kraju života „socijalnu osnovicu“. Zašto bi se onda tokom života neko trudio i radio za manje od 2500 evra, kad će na kraju opet da dobije isto?

„Dodatna penzija“ - uz preduslove

Predlog ministarke glasi: minimalnu penziju treba podići na 850 evra, ukoliko je penzioner godinama uplaćivao penziono osiguranje, a istovremeno dokaže da je sklopio i privatno osiguranje „za stare dane“. Ona se takođe zalaže da se taj dodatak isplaćuje iz Fonda penzionog osiguranja.

To je naišlo na neodobravanja u jednom delu njene sopstvene demohrišćanske stranke CDU. Mlađi članovi stranke smatraju da je nepošteno da mladi ljudi, koji ionako očekuju sve manje i manje penzije, uplaćuju preko doprinosa i za taj dodatak.

Rajner Briderle, šef poslaničkog kluba liberala (FDP) upozorava da dodatna penzija nije stvar koja se našla u ugovoru o koaliciji sa demohrišćanima. Neki liberali smatraju da bi taj dodatak samo opteretio penzioni fond.

Ispravna dijagnoza – pogrešna terapija

Za generalnu sekretarku socijaldemokrata (SPD) Andreu Nales, ministarka se protiv problema bori pogrešnom metodom. Nales se zalaže da demohrišćani konačno pristanu na uvođenje zakonski definisanih minimalnih satnica za radnike, i da poslodavci ne mogu da zapošljavaju radnike mimo kolektivnih ugovora i tako im plaćaju manje plate (a time uplaćuju i niže doprinose za penzioni fond).

Stranka levice (Die Linke) zalaže se da se minimalna penzija podigne na 1050 evra.

Za Matijasa Birkvalda, portparola stranke Zelenih za tu tematiku, dijagnoza ministarke Fon der Lajen je tačna, ali se protiv nje bori pogrešnom terapijom, kaže on i dodaje: „Dodatna penzija je 'tigar bez zuba' u borbi protiv siromaštva u starosti, jer bi tu penziju dobijao samo ograničen broj ljudi.“

On upozorava da upravo radnici s manjim primanjima nemaju dovoljno novca da plate spomenuto privatno penziono osiguranje. Osim toga, on smatra da nema potrebe da se penzije postepeno smanjuju do 2030. godine. Birkvald tvrdi da sa stalnim rastom produktivnosti nemačke privrede i sa kontinuiranim privrednim rastom, nema potrebe da se smanjuju primanja penzionera.

Autori: Mihael Gesat / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković