Može li Turska da očekuje pomoć NATO?
4. oktobar 2012.
NATO na sebe gleda kao na odbrambeni savez. Zato napad na jednu članicu, predstavlja napad na sve i partneri unutar Saveza obavezni su na kolektivnu odbranu. To pravilo regulirano je članom 5 Statuta NATO. Član 4 je pak znatno ispod te odredbe: „Strane će se međusobno konsultovati kada je, prema mišljenju jedne od njih, ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost jedne od članica.“
Turska se u sredu (3.10.) pozvala na član 4 jer smatra da je ugrožena njena bezbednost. To je tek treći put u istoriji NATO da se konsultacije održavaju na osnovu člana 4. Sva tri puta konsultacije je tražila Turska. Jednom u junu ove godine, kada su sirijske vazdušne snage oborile turski borbeni avion i 2003. godine, tokom rata u Iraku. Nasuprot tome, član 5 je samo jednom stupio na snagu i to nakon terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001. godine. Tako gledano, angažman NATO u Avganistanu bio je posledica pozivanja na član 5.
NATO ostaje uzdržan
Da će i ovog put doći do toga, još uvek je malo verovatno. Nakon sastanka, generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen je doduše rekao da je „ono što se desilo potpuno neprihvatljiv akt“. U pisanom saopštenju NATO govori se o „flagrantnom kršenju međunarodnog prava“ i „jasnoj opasnosti za bezbednost našeg partnera u savezu“. Ipak, NATO nije zapretio vojnom akcijom, a ni Turska nije molila za vojnu pomoć.
Kako je rekao Rasmusen, o članu 5 se uopšte nije razgovaralo. U saopštenju nakon sastanka NATO stoji samo: „U duhu nedeljivosti slobode i solidarnosti, Savez i dalje stoji uz Tursku i zahteva okončanje agresivnog delovanja prema savezniku.“
Očigledno je da partneri u NATO ulažu napore da ne dođe do eskalacije nasilja i to u sopstvenom interesu: Niko u zemljama članicama NATO ne bi olako poslao svoje vojnike u neki novi rat. Ovo je takođe nauk koji je usledio nakon misije u Avganistanu, koja je prvi i do sada jedini slučaj aktiviranja člana 5.
Uloga Saveta bezbednosti
Ipak i član 5 sadrži elemente koji doprinose smirivanju situacije i pridaje Ujedinjenim nacijama važnu ulogu. Na primer, u slučaju da se NATO stvarno pozove na član 5, treba predočiti Savetu bezbednosti UN izveštaj o svim preduzetim vojnim kontramerama. To naravno pretpostavlja aktivnu ulogu Saveta bezbednosti u nekom konfliktu. Međutim, upravo je konflikt u Siriji pokazao koliko je često Savet blokiran zbog različiti pozicija članica i koliko zbog toga ne može ili ne želi da deluje.
Autori: Kristof Haselbac, Brisel / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković