Mocarela iz Rurske oblasti

Isto onako kao što svoje godišnje odmore vole da provode u Italiji, Nemci s jednakom strašću vole i da uživaju i u gastronomskim specijalitetima te zemlje. Na primer – u mocareli. Zato je ona danas postala neizostavni deo ponude u nemačkim prodavnicama. Pa ipak, budući da je ona koja se nudi u prosečnim trgovinama proizvedena industrijski, njen ukus se veoma razlikuje od one koju nemački turisti mogu da dobiju u restoranima u Italiji.

To je ustanovio i Rajnhard Pecl. Mozarela kakvu je mogao da kupi kod kuće u Nemačkoj, nije imala isti ukus kao ona koju je kupovao u Italiji. Jednog dana mu je pala na pamet jedna zaista originalna ideja. U Valtropu, u Rurskoj oblasti, u zgradi pored danas zatvorenog rudnika, osnovao je manufakturu za proizvodnju mocarele. Iako je po zanimanju dobavljač nameštaja, pa je taj zanat za proizvodnju te specijalne vrste sira morao da izuči ispočetka, Rajnhard Pecl do danas nije požalio što se odlučio na taj korak.

Smešna i neobična ideja

„Ako želiš sir onakav kakav imamo ovde, onda moraš sam da ga napraviš. Tako su mu rekli njegovi italijanski prijatelji“, priseća se Kristijan Pecl vremena od pre četiri godine kada se njegov otac Rajnhard vratio sa godišnjeg odmora kući i sa puta doneo i neobičnu ideju da u Valtropu otvori manufakturu za proizvodnju mocarele.

Ipak, činjenica da zna kakav ukus kvalitetna mocarela mora da ima, nije naravno bila dovoljna za početak produkcije. Zato je krenuo u „školu“, na kurs učenja proizvodnje sira u Algeu. To nije bilo sve. Iz Italije, tačnije iz Apulije stigli su i originalni strojevi za proizvodnju mocarele.

Danas manufaktura „Saporita“ zapošljava i dva radnika i jednu radnicu koji svaki komad sira proizvode ručno, s obzirom na to da u tome i leži tajna savršene mocarele. Svakodnevno, otac i sin Pecl sa saradnicima obrade 500 litara svežeg, pasterizovanog mleka iz kojeg dobijaju oko 70 kilograma sira. U početku procesa proizvodnje, iz surutke, ručnim mešanjem, nastaje sir koji se potom reže u manje komade. Taj deo proizvodnje zahteva spretne i iskusne ruke. „Osim toga, tim načinom proizvodnje lako se može ustanoviti čime je krava bila hranjena, da li je dobijala svežu travu ili seno ili pak veštačku, suvu hranu“, kaže Kristijan Pecl.

Burata – specijalitet za sebe

Iskustvo i veština saradnice Andree Aliberti iz Sorenta posebno dolazi do izražaja tokom drugog dela procesa proizvodnje. Tada se, naime, sirna masa topi na temperaturi od 90 stepeni i potom onoliko dugo ponovo meša rukama, sve dok ne dobije željenu strukturu i ukus. A što se tiče oblika, u rurskoj manufakturi ne proizvodi se samo mocarela u obliku kuglica, već i pletenica, kao i posebna vrsta – burata. Reč je o izrazito tankim i nežnim kuglicama mocarele punjene pavlakom.

Kupuju čak i Italijani

Za sada „Saporita“ svoje proizvode prodaje uglavnom prodavnicama specijalizovanima za prodaju raznih specijaliteta, kao i luksuznijim restoranima na potezu između Diseldorfa i Minstera. Ali, pošto sve više ljudi dolazi lično u njihovu manufakturu kako bi kupili mocarelu, Kristijan Pecl namerava da uskoro u blizini fabrike otvoriti i bistro. Isto tako, umesto dosadašnjih 500 litara mleka, tu bi uskoro trebalo da se prerađuje dnevno oko 3.000 litara mleka.

Drugim rečima, šašava ideja Rajnharda Pecla na kraju se ipak pokazala izuzetnom i uspešnom. To dokazuje, između ostalog, i veliki broj kupaca Italijana, nekadašnjih poslovnih partnera, koji u Valtrop dolaze samo kako bi tu kupili pravu, domaću mocarelu koja po ukusu i kvalitetu ne zaostaje za onom kakva se proizvodi u Italiji.

Autori: Klaus Deuze / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković