Moderni Votergejt ili nacionalna bezbednost?

Tokom aprila i maja prošle godine praćeni su odlazni pozivi iz kancelarija AP u Njujorku, Vašingtonu i Hartfordu. U prisluškivanim kancelarijama radi preko 100 novinara agencije. „Ovaj potez Ministarstva pravde tumačimo kao ozbiljno ugrožavanje ustavnog prava AP-a da sakuplja i objavljuje vesti“, napisao je šef novinske agencije Gari Pruit u pismu ministru pravde Eriku Holderu.

Ministar pravde, međutim, tvrdi da je za prisluškivanje postojao dobar razlog – službe su želele da otkriju kako pojedine operativne tajne cure do novinara. „U pitanju je jedno od tri najozbiljnija curenja informacija koje sam ikada video“, kaže ministar Holder. „Takvo odavanje tajni izlaže američki narod opasnosti – i to nije preterivanje. Bila je potrebna odlučna akcija kako bismo utvrdili ko je odgovoran za odavanje tajni.“

Pisali o tajnoj operaciji CIA

Zvaničnici nisu opisali o kojim se informacijama tačno radi, ali u agenciji AP veruju da je povod bio njihov članak iz maja prošle godine, kada su na osnovu informacija poverljivog izvora pisali o akciji CIA kojom je osujećen teroristički napad u Jemenu. U pisanju teksta učestvovalo je pet novinara i jedan urednik – trojica među njima su radili i na seriji članaka o policijskoj prismotri islamske zajednice u Njujorku.

Bez obzira na opravdanja, u pitanju je povreda ustavom zagarantovane slobode štampe, smatra Džesilin Radak, direktorka organizacije GAP koja se bavi zaštitom uzbunjivača, odnosno ljudi koji odaju nezakonite radnje u svojim firmama ili ustanovama. „Ukoliko mediji strahuju da će vlada otkriti njihove izvore i načine istraživanja, to će imati pogubni efekt na slobodu štampe“, rekla Radak za DW.

Ona ne veruje izjavi portparola Bele kuće Džeja Kernija koji tvrdi da Obamina administracija nije znala za potez Ministarstva pravde. Uprkos navodnom neznanju, Obama u principu podržava akciju, prenosi Kerni: „Predsednik se zalaže da tajne i poverljive informacije ostanu tajne i poverljive kako bismo zaštitili nacionalne interese. Moramo pažljivo držati balans“, rekao je portparol.

Republikanci su iskoristili priliku da zatraže smenu Erika Holdera jer je „nečuveno zlaoupotrebio poverenje javnosti“ i „zanemario Ustav“. U toj stranci dobro se sećaju čemu prisluškivanje može da vodi – bivši republikanski predsednik Ričard Nikson je 1974. podneo ostavku kada se saznalo za seriju prisluškivanja opozicionih poslanika.

Oštro protiv uzbunjivača

Kada je u pitanju prisluškivanje novinara AP, nije poznato da li je akcija odvela službe do izvora informacija. Ako jeste, onda tu osobu verovatno čeka krivično gonjenje. Naime, administracija Baraka Obame izvela je pred sud već šest vladinih službenika jer su odavali poverljive informacije medijima. Ovakvi procesi su mogući na osnovu antišpijunskog zakona iz 1917, ali su sve vlade pre Baraka Obame ukupno samo tri puta posegnule za tim pravilom.

Ipak, Obama je predsednik u doba Vikiliksa. Najpoznatiji uzbunjivač izveden pred lice pravde je Bredli Mening, obaveštajni analitičar Vojske SAD, koji je Vikiliksu prosledio 250.000 dokumenata. Njegova optužnica je debela kao hrestomatija – ima 22 tačke, od kojih je jedna „pomaganje neprijatelju“ za šta je zaprećena doživotna robija. Oficir CIA Džon Kirjaku osuđen je na 2,5 godine zatvora jer je odao novinarima ime jednog prikrivenog agenta. Kirjaku je inače prvi koji je govorio o strašnim metodama mučenja koje CIA primenjuje na optuženima za terorizam.

„U pitanju je proširenje tajnog, obaveštajnog režima koji je postavio još Džordž Buš Mlađi“, kaže Džesilin Radak. „Obama je nastavio progon uzbunjivača kako bi pridobio poverenje bezbednosnog aparata i tajnih službi koje su ga na početku mandata smatrale slabim predsendikom“, kaže ona. Dodaje da su, nakon uzbunjivača, na red došli i novinari.

Autori: Spenser Kimbal / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković