Mogući lek protiv korone smrtonosan u jačim dozama?
16. april 2020.
Dok traje rad na vakcini, naučnici širom sveta nadaju se da bi neki postojeći lekovi mogli da delaju protiv simptoma koje izaziva novi korona-virus. Poslednjih sedmica se velike nade polažu u hlorokin koji se decenijama koristi u suzbijanu malarije.
U laboratorijskim studijama u Francuskoj i Kini – doduše, na malom broju ispitanika – utvrđeno je da hlorokin može da spreči umnožavanje korona-virusa i smanji njegovu koncentraciju u slučaju teških simptoma. Iako su postojale sumnje, a moguće nuspojave nisu dovoljno ispitane, na mnogim mestima na svetu su otpočele kliničke studije sa ovim lekom.
U Brazilu je jedanaestoro pacijenata umrlo zbog jakih aritmija i oštećenja srčanog mišića koji su verovatno izazvani većim dozama hlorokina u kombinaciji sa antibiotikom.
Studiju koju je finansirala država vodio je Markus Laserda sa Tropskog instituta u Manau. Ukupno 81 pacijent podeljen je u dve grupe. Prva grupa je tokom pet dana dvaput dnevno dobijala po 450 miligrama hlorokina, druga grupa tokom deset dana dvaput po 600 miligrama. Ta doza je iznad preporuka kineskih naučnika i Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Već nakon dva do tri dana su brazilski lekari primetili teške poremećaje srčanog ritma kod pacijenata kojima je davana veća doza. Šestog dana studije je umrlo jedanaestoro ljudi i testovi su prekinuti.
Nuspojave bile poznate
Još prošle sedmice su internisti u jednom kanadskom stručnom časopisu upozorili na opasnost aritmije, pogotovu ako se hlorokin daje sa antibiotikom. Prema tom tekstu, kombinacija lekova može da izazove i hipoglikemiju (veliki pad šećera u krvi), kao i uznemirenost, zbunjenost i halucinacije. Kod jačih doza, tvrdili su internisti, može da dođe do epileptičnih napada, kome i prestanka rada srca.
Deo problema sa hlorokinom moglo bi da bude to što je većina ljudi koji zbog korone razviju teške simptome znatno starija i bolesnija od pacijenata sa malarijom. Očito u toj rizičnoj grupi ovaj lek za malariju često ima teške posledice po srce.
Tokom studije u Manauu nije bilo paralelne placebo-grupe kako bi se uporedili tok bolesti i smrtnost. Zato je teško zaključiti kod koliko ljudi je hlorokin pretežno doprineo smrti. Posebno jer i antibiotik acitromicin, koji je bio deo terapije, takođe izaziva aritmiju. Pacijentima je davan i lek protiv gripa tamiflu koji isto može da poremeti rad srca.