Mogu li sportisti sami da odlučuju za koga će igrati?

Odlično se to uklapalo u nešto dosadnu političku situaciju u Nemačkoj a za bulevarske novine bila je to prilika da širokoj publici vrlo efikasno iznese svoje zaprepašćenje: nemačko-iranski fudbaler Aškan Dejagah je izjavio, da iz ličnih političkih razloga ne može da igra planiranu utakmicu u Izraelu.

To tako ne može - jednoglasno su se pobunili političari Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske stranke: kuda to vodi, ako sportisti sami odlučjuju protiv koga će igrati a protiv koga neće. Sport ne sme da se politizuje – ko se ne oseća kao Nemac ili kao doseljenik- pripadnik ovog društva , taj mora da se odrekne trikoa državne reprezentacije.Centralni savet Jevreja se priključio ovim zahtevima- fudbaler nacionalne ekipe ne sme da inicira privatni bojkot Jevreja- saopšteno je.

Bili bi oni u pravu da je ovaj mladi čovek izjavio da odbija Izrael i da zbog toga ne želi da igra... Ali, on to nije učinio- govorio je samo o ličnim razlozima i ukazao na to da on nije samo Nemac već i Iranac.

Oni koji ga tako žestoko kritikuju pokazuju samo da ne znaju u kakvom se žrvnju nalaze doseljenici, migranti sa nemačkim pasošem, očigledno su malo ili nisu ni malo shvatili, šta znači integracija.

Naravno, stranac sa nemačkim pasošem trebalo bi da pokuša da stvarno postane deo nemačkog društva, ali to ne može da znači da automatski treba da se odrekne svoje prošlosti, porekla i svega što je sa time povezano. On ima veze sa starom domovinom , ima rođake i prijatelje, možda i vlasništvo. Bilo bi pogrešno i nepravedno da se to od njega traži, i u većini slučajeva se ovo pravilo poštuje, osim kad je u pitanju politika.