Mogu li Srbi i Hrvati da uče istu istoriju?

Projekat zajedničkih udžbenika istorije u Srbiji i Hrvatskoj nije izvodljiv, kaže za Dojče Vele istoričar Predrag Marković, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju. Postoje neke stvari oko kojih bi se srpska i hrvatska istoriografija mogle složiti, ali ostaje činjenica da je za dve zemlje čitav 20. vek praktično predmet istorijskih sporova. To se posebno odnosi na II svetski rat i na sukobe tokom devedesetih prošlog veka:

„Hrvatskoj bi recimo bio problem da prihvati drugačiji status četničkog pokreta. To bi njima svakako bio problem da prihvate. Ili, to da postoji neka krivica Hrvatske u ratovima devedesetih godina“, smatra Marković.

Zajednički udžbenici – korak ka Evropi

Ukoliko političari to zaista žele, takav projekat se može sprovesti, kaže za DW istoričar Ljubodrag Dimić, profesor Filozofskog fakulteta. Zajednički udžbenici istorije su velika evropska tema, ističe profesor Dimić, tako da bi to bio pozitivan korak za dve zemlje koje žele da se priključe Evropskoj uniji:

„Ukoliko takva inicijativa postoji, mi se svi možemo na neki način radovati da u bliskoj budućnosti do takvih udžbenika dođe“, kaže Dimić i nastavlja: „Mi se možemo nadati zajedničkim udžbenicima i možemo samo da žalimo što oni na tolerantan način nisu formirali drugačiju svest na prostorima bivše Jugoslavije. Ali, nesumnjivo je da će evropsko iskustvo pomoći da do zajedničke istorijske svesti stanovništvo, to jest mladi naraštaji, dođu putem zajedničkih udžbenika u budućoj ujedinjenoj Evropi.“

Škakljive teme bi se zaobilazile?

Istoričari upozoravaju da istoriografije zemalja bivše Jugoslavije opterećuje slika prošlosti, koju je kreirala Komunistička partija Jugoslavije. Ta zajednička slika prošlosti je u sebi imala mnogo elemenata simetrije, koja nije odgovorala istorijskoj istini, ističe Ljubodrag Dimić. Upravo zbog toga, on kaže da će u toj prvoj generaciji zajedničkih udžbenika, ukoliko do njih dođe, mnogo toga morati da bude zaobiđeno.

Ako se iz udžbenika istorije izbace sporne i traumatične tačke, onda će u njima ostati samo politički korektni sadržaji, upozorava Predrag Marković. Takav slučaj smo imali sa udžbenicima u SFRJ, koji su izbegavali svaku traumatičnu temu, ali se te teme negde ipak pojave i ne mogu se sakriti:

„U SFRJ smo imali politički najkorektnije udžbenike. To znači da su Ratko Mladić i Ante Gotovina, i ostali, učili iz najkorektnijih mogućih multinacionalnih udžbenika, pa se nisu naučili multikulturalnosti i toleranciji.“

Postavlja se i pitanje kako će se tek napisati zajednički udžbenici, ako skoro niko ni sada nije zadovoljan postojećim udžbenicima istorije u Srbiji i Hrvatskoj, ističe Marković. Ti udžbenici su već predmet brojnih sporova, a možemo samo da zamislimo kako bi to izgledalo na primeru nekog zajedničkog udžbenika istorije, primećuje Marković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević