Mogu li životinje iz prošlosti da ožive?

I nakon pet nastavaka, film „Park iz doba Jure“ opčinio nas je idejom da se ljudi suoče sa najstrašnijim stanovnicima koje je ova planeta videla. Međutim, fantazija o oživljavanju dinosaurusa iz uzorka DNK pronađenog u fosilu komarca zarobljenog u ćilibaru zapravo je daleko od realnosti. Vodeći naučnici iz ove oblasti kažu da genetski materijal star više od milion godina, ipak, nije za upotrebu.

Od kako je poslednji mužjak severnog belog nosoroga zvani Sudan umro početkom ove godine, ženke Najon i Fatu poslednji su primerci svoje vrste. Naučnici se nadaju da bi zamrznuti embrioni mogli povratiti ovu funkcionalno izumrlu vrstu sa ivice.Embrioni su kreirani veštačkom oplodnjom ukrštanjem sperme preminulog mužjaka severnog belog nosoroga sa jajnim ćelijama srodne vrste južnog belog nosoroga.

Kada je lakoverna i ukusna ptica dodo nestala sa ostrva Mauricijus tokom 17. veka, retko ko je verovao da ljudska ruka može da bude odgovorna za izumiranje čitave vrste. Tek nakon što je prirodnjak Džordž Kuvijer u 19. veku dokazao tu tezu, dodo je postao simbol destruktivne ljudske moći. Sada je u toku lov na DNK ptice dodo u nadi da ljudi dokazati svoju moć da ožive određene vrste.

Pre nego što je poslednji primerak iberijskog kozoroga - ženka Silija - umrla 2000. godine, naučnici su prikupili i zamrznuli njeno ćelijsko tkivo. Tri godine kasnije, oni su u koze ubrizgali više desetina hibridnih jajnih ćelija sa DNK kozoroga. Ipak, samo sedam životinja je ostalo noseće, a jedna je iznela do kraja. Nažalost, mladunče iberijskog kozoroga umrla je nekoliko minuta po rođenju.

Ovo je Marta, poslednja od svoje vrste goluba putnika. Umrla je 1914. Ove punačke ptice poreklom iz Severne Amerike bile su omiljeno jelo. Nestale su usled lova i smanjenja staništa, iako su konzervatori upozoravali na njihovu neizbežnu smrt. Organizacija koja promoviše vraćanje izgubljenjih vrsta „Oživi i obnovi", smatra da je golub putnik savršen model da se pokaže potencijal nauke u ovom polju.

Evropski kolonisti u Australiji istrebili su vrhunskog predatora torbara tilacina - poznatijeg kao tasmanijski tigar. Poslednji primerak vrste umro je u zoološkom vrtu Hobar 1936. godine. Sada, naučnici su u potpunosti dekodirali njegov genom iz sačuvanog fetusa mladunčeta tasmanijskog tigra u nadi da će ubrizgati njegove gene u DNK najbližeg živog srodnika - malog torbara zvanog numbat.

Najimpresivnija vrsta sa malom šansom da se vrati u život jeste vunasti mamut, najbliži srodnik azijskom slonu. Naučnici sa Hardvarda kažu da bi ovi džinovi iz ledenog doba mogli da imaju veliku ulogu u usporavanju topljenja večnitog leda, odnosno na celokupne klimatske promene. Ali, za uspeh njihovog koncepta „parka iz doba Pleistocena" potrebno je 80,000 jedinki - što predstavlja čistu fikciju.

Divlja goveda ili turovi nekada su lutali prostorima Evroazije, ali lov i gubitak staništa izbrisao ih je pre skoro 400 godina. Ipak, njihovi potomci - pripitomljena stoka - žive. Ljudi su pokušali da posebnim programom parenja ovu vrstu vrate u život, selektujući karakteristike njihovih divljih predaka. Raniji nemački pokušaj rezultirao je novom vrstom goveda, koja se raširila po Evropi.

Nekada smo delili planetu sa drugim vrstama ljudi, kao što su Neandertalci sa kojima su se ljudi međusobno parili. Mnogi od nas i dalje nose njihov DNK. Međutim, mi smo prvi osumnjičeni kada se radi o njihovom istrebljenju. Kako bi bilo suočiti se sa rođacima koje smo nekada istrebili? Naučnici uzgajaju hibridnu moždanu masu Homosapiensa i Neandertalca kako bi istražili razlike između njih i nas.