1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Moldavija na putu u Carinsku uniju

19. mart 2014.

Dok su oči javnosti uprte u Krim, Putin „igra igru“ i u drugim zemljama. Očigledno da je sledeća: Moldavija. Pod uticajem Moskve sada bi dugo vremena planirani Sporazum o pridruživanju EU mogao da padne u vodu.

https://p.dw.com/p/1BSCa
Foto: picture-alliance/dpa

Do sada je Republika Moldavija važila kao siguran kandidat za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji uprkos krizi oko Pridnjestrovlja, samoproglašene, ali nepriznate republike koja sve glasnije traži pripajanje Ruskoj federaciji. Bilo je planirano da se Sporazum potpiše ovog leta, ali sada je i to pod znakom pitanja jer Putin pokazuje toj zemlji koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine koliko zavisi od Rusije.

U septembru 2013. ograničen je uvoz vina iz Moldavije u Rusiju. Ubrzo nakon toga Moskva je odbila da dozvoli ulazak u Rusiju 20.000 od ukupno pola miliona moldavskih gastarbajtera. A sada sledi i treća faza ucene u cilju sprečavanja potpisivanja sporazuma sa EU: pripadnici etničke manjine Gagauza „treniraju“ pobunu protiv tog koraka jer su njima, koji žive sto kilometara od glavnog grada Kišinjeva, važnije ekonomske veze s Rusijom nego trgovinski partneri u Evropskoj uniji.

Epicentar „ustanka“ protiv sporazuma sa Evropskom unijom je inače uspavani gradić Komrat, glavni grad autonomne pokrajine Gagauzija u kome živi 23.000 stanovnika. Pobunu je podstakao Mihail Formuzal. On, kao i gotovo svi stanovnici te pokrajine, pripada etničkoj grupi Gagauza. Njim ima oko 160.000, a Formuzal je njihov lider, ili kako to oni kažu, „baškan“. Ta rusko-pravoslavna manjina turskog porekla upravlja pokrajinom uglavnom autonomno – samo su pravosuđe, spoljna i bezbednosna politika pod nadležnošću moldavske države.

Mihail Formuzal
Mihail FormuzalFoto: DW/Y. Semenowa

Referendum protiv pridruživanja EU

U februaru je bivši major sovjetske vojske Formuzal svoje sledbenike pozvao na barikade u borbi protiv Sporazuma o pridruživanju Uniji. Njegovi argumenti su da bi on poremetio ekonomsku ravnotežu i ugrozio autonomiju Gagauzije. Nikoga nije iznenadilo to što se 98,5 odsto od 70.000 Gagauza koji su izašli na referendum, izjasnilo protiv trgovinskog povezivanja sa EU i za ulazak u Putinovu Uniju slobodne trgovine. U njoj su već Kazahstan i Belorusija. Od iduće godine taj savez trebalo bi da, pravno gledano, postane unija slična Evropskoj. Formuzalov referendum nije, međutim, imao nikakvih pravnih posledica, jer Gaugazija ne može da odlučuje o politici čitave Republike Moldavije.

Međutim, Gagauzija odavno održava dobre trgovinske veze s Rusijom. Za tu pokrajinu orijentisanu na poljoprivredu rusko tržište je od egzistencijalnog značaja. Na evropskom tržištu proizvodi tamošnjih vinara i voćara ne bi imali gotovo nikakve šanse – u to je Mihail Formuzal siguran. „Našoj privredi je potrebno bar još deset godina da bi mogla da bude konkurentna na evropskom tržištu. U idućih deset godina može da nas spase samo rusko tržište“, kaže Formuzal u razgovoru za Dojče vele.

Strah do raskida (ekonomskih) veza

Gagauzija je autonomna pokrajina u okviru Republike Moldavije
Gagauzija je autonomna pokrajina u okviru Republike MoldavijeFoto: DW/J.Semenova

S time se slažu i ljudi na ulicama Komrata, kao na primer 64-godišnji Dimitri Dimcioglu. Tog učitelja u penziji pronašli smo na klupi pored jednog dečijeg igrališta dok posmatra svoje unučiće kako se igraju. Brine ga njihova budućnost. „Nezaposlenost je ovdje veoma visoka, industrija potpuno nerazvijena“, kaže Dimitri. Zbog toga mnogi odlaze da rade u Rusiju ili u Tursku. Na ulicama gradova i sela u Gagauziji govori se ruski, kod kuće gagauški. Taj jezik je „95 odsto sličan turskom“, objašnjava Dimcioglu. Na televizorima se gleda ruska državna televizija.

I Dmitri Dimcioglu glasao je na referendumu, ali iz pragmatičnih, a ne političkih razloga: „Ja se nisam izjasnio za Rusiju, nego za carinsku uniju. Mi Gagauzi nemamo ništa protiv Evropske unije, samo što se protivimo raskidu veza s Rusijom.“

To bi, veruje Dimitri, destabilizovalo odnose sa Rusijom i verovatno oslabilo položaj Mihaila Formuzala kao „baškana“. „Glavni problem je što danas 25.000 Gagauza radi u Rusiji. Ako se potpiše Sporazum o pridruživanju EU, nas će proterati iz Rusije“, žali se Formuzal, gagauški guverner: „Šta ću onda da radim? Onda će ljudi od mene da traže da im nađem posao, a ja to neću moći.“ Formuzal veruje da samo ulazak Moldavije u Putinovu Carinsku uniju može njegovoj pokrajini da donese stabilnost i da joj obezbedi autonomoju. A Rusija je već najavila i „nagradu“ za taj korak. Uskoro će se ponovno, bez ograničenja, uvoziti vino iz Komrata, a biće snižena i cena gasa za Gagauziju, ukazuje Formuzal.

Komunisti protiv Sporazuma sa EU

Formuzalov referendum koji na prvi pogled ima samo simboličko značenje krije u sebi vrlo eksplozivan potencijal. Gagauzi su glasali i za otcepljenje od Republike Moldavije u slučaju da parlament u Kišinjevu zaista da zeleno svetlo potpisivanju Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. Suverenitet Moldavije ionako je ugrožen, naglašava Formuzal, otkad rumunski predsednik Basesku sasvim otvoreno traži ponovno ujedinjenje Moldavije i Rumunije, kao što je to rekao u jednom intervjuu u novembru 2013. U tom slučaju bi kraj države koja postoji tek od 1991. godine bilo samo pitanja vremena, smatra Formuzal: „Desničarske stranke ne prihvataju samostalnost Moldavije. Vladine stranke u Komratu pokušavaju da isprovociraju nerede i pozivaju na proteste slične onima na kijevskom Majdanu.“

Lenjinov spomenik u Komratu
Lenjinov spomenik u KomratuFoto: DW/Simion Chiochina

Na jesen se u Moldaviji bira novi parlament. Prema rezultatima istraživanja, pobeda komunista je izgledna. Ina Šapuk, poslanica komunista u parlamentu kaže: „Moldavci nisu glupi. Oni vide na televiziji kako se pod zastavom Evropske unije vodi antidemokratska politika. Mi želimo da pokažemo koje prednosti ima Carinska unija sa Rusijom.“ Prvi zvanični čin koji najavljuje u slučaju da dođe na vlast: poništiti Sporazum o pridruživanju EU – ako on uopšte bude bio potpisan.

Autori: S. Čiočina / M. Maksimilijan / A. Šubić
Odgovorni urednik: I. Đerković