1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Sport

Moral je bio juče

1. februar 2018.

Poslednji dan prelaznog roka u fudbalu opet je doneo sulude sume plaćene za transfere. I pokazao da igrači i njihovi agenti imaju moć da primoraju klubove da ih prodaju. To je put u propast, smatra Arne Lihtenberg.

https://p.dw.com/p/2ruTl
Isterao šta je hteo - Pjer-Emerik ObamejangFoto: picture-alliance/dpa/Revierfoto

Konačno je gotov cirkus oko Pjer-Emerika Obamejanga. Gabonac, do juče zaposlen u Borusiji iz Dortmunda, isterao je svoje i prešao u Arsenal. Dobro je da je i ova farsa konačno gotova, nakon što je prethodno Osman Dembele štrajkom isposlovao prelazak u Barselonu, takođe iz Dortmunda. Mladi Francuz jednostavno nije dolazio na treninge. Borusija ga je suspendovala i na kraju je prodat.

Fudbalske nostalgičare ovakve stvari ujedaju za srce. Ali tako je kako je moralo biti. Sada je Obamejang isposlovao šta je hteo. Krasni novi svet fudbala – da čovek plače od muke.

Prošla su vremena kada je Uve Zeler celu karijeru igrao za Hamburger šport ferajn. Ili kada je Fric Valter, uprkos masnim onovremenim ponudama Atletiko Madrida i Intera ostao veran Kajzerslauternu. Ili jedan Paolo Maldini – 25 godina u dresu Milana.

Ali ne radi se ovde o vernosti klubu. Legitimno je promeniti poslodavca. Legitimno je hteti više novca ili bolju sportsku perspektivu. Svaki normalan radnik bi ozbiljno razmislio da promeni radno mesto ako će mu u drugoj firmi biti bolje.

Zlo je što u modernom profesionalnom fudbalu više ni ugovori ne vrede ništa. Pristojnost, iskrenost i moral su se zagubili. Moć je u rukama igrača i njihovih agenata. Klubovi tu više ne mogu ništa.

 - pročitajte još: Ajntraht Frankfurt: Zajedno protiv AfD

Bum prihoda, pre svega od televizijskih prava, dolivaju ulje na vatru. Ali klubovi ostaju kratkih rukava, dugogodišnji ugovori koje potpisuju sa igračima ničemu ne služe. Klubovi su ucenjivi, a agenti fudbalera to nemilosrdno koriste. U prošle četiri godine su agenti zaradili 1,27 milijardi evra na transfere. Prosečno uzimaju 12,6 odsto sume koja se plaća za obeštećenje. U Nemačkoj čak 15 odsto.

Štrajk među profesionalcima je postao pravilo. Pre Obamejanga i Dembelea je, još je Henrik Mkitarijan izgurao transfer iz Borusije. Bivši igrač Kelna Entoni Modest ili Liverpula Filipe Kutinjo svojim skandaloznim ponašanjem isforsirali su berićetne transfere.

Nešto je trulo u državi Danskoj, i to je konačno i Uefa prepoznala. „Moramo sprečiti najbogatije klubove sveta da kupe sve najbolje igrače“, rekao je predsednik Uefe Aleksander Čeferin. Slovenac je već pre nekoliko meseci kritikovao što je sve manje klubova u konkurenciji da osvoji Ligu šampiona. Pobeda autsajdera, kao kada je 1986. Steaua uzela Kup šampiona, danas je nemoguć.

Čeferin je pomenuo mogućnost poreza na luksuz za najbogatije klubove. Ali je predlog ostao nedorečen. Šta bi moglo da pomogne? Suspendovati fudbalere koji štrajkuju? Time bi se takođe štetilo u prvom redu klubu koji je trenutni poslodavac fudbalera. Definitivno je potrebno globalno rešenje.

Novac upravlja svetom, to je slučaj Obamejanga još jednom pokazao. Najveća opasnost za fudbal je ako se igra na travi udalji od navijača na tribinama. Na tom pogubnom putu je sad načinjen još jedan krupan korak.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android