Moralna dilema: daš 2,5 – uzmeš 100 miliona!

Jedan informant je, naime, nemačkoj državi ponudio CD sa podacima o računima 1500 klijenata švajcarskih banaka. Prema prvim stručnim procenama, zahvaljujući tim podacima, u nemačku državnu kasu bi za relativno kratko vreme bilo „uterano“ najmanje 100 miliona evra – a možda i mnogo više. „Kvaka“ je u tome što pomenuti informant od nemačkog MUP-a za te informacije traži 2,5 miliona evra.

„Zvuči privlačno“, piše komentator Frankfurter algemajne cajtunga: „za 2,5 miliona mogu se dobiti informacije koje bi državi u prazne kase uterale bar 100 miliona. (...) Ko ovde može da kaže NE? (...) Obaveza države je da goni poreske begunce, i to ne samo – male... Načelo: ‘država ne sme da posluje sa kriminalcima’ je lepo, ali je uvek imalo i izuzetke. Pravna država pregovara i sa teroristima i kidnaperima da bi sprečila da stvari krenu od zla na gore. Doduše, poruka države sada ne sme da glasi: ’Njuškajte i kopirajte! – bićete nagrađeni’, jer bi takva poslovni model za državu uskoro mogao da postane preskup“.

A tajni agenti i zaštićeni svedoci?

Zidojče cajtung piše: „Utaja poreza ima dve strane. Jedna od njih je – Švajcarska. Njoj odgovara utaja poreza u Nemačkoj, jer od toga profitiraju švajcarske banke u kojima se deponuje utajen novac. Druga strana je – Nemačka, zemlja u kojoj svako plaća porez prema zaradi da bi od tog novca mogle da se grade ulice i škole, pa i zatvori... U Nemačkoj se mnogi protive državnoj kupovini pomenutih podataka. Među njima su – i to je čudno – najglasniji baš oni koji inače nemaju ništa protiv angažovanja zaštićenih svedoka, tajnih agenata i sličnih ljudi i metoda“...

Hamburger Abendblat je, pak, objavio izjavu šefa o pozicionih socijaldemokrata, Zigmara Gabrijela: „Skandalozno je što se ovde goni svako ko se pogrešno parkirao, ali ne i ljudi koji su utajili 200 miliona od poreza“. Šefica poslaničkog kluba Zelenih, Renate Kinast, za Frankfurter rundšau kaže: „Oni koji sad prolivaju krokodilske suze zbog toga što se država upušta u trgovinu sa kriminalcima, zabrinuti su samo za svoju biračku klijentelu“.

„Ajduče“ – digitalni Musolini

Od ostalih tema, interesantnu vest prenosi minhenski dnevnik Zidojče cajtung i to o novoj aplikaciji za „Ajfon“ koja se zove „Ajmusolini“, ili od milošte „Ajduče“. Reč je o govorima fašističkog diktatora Benita Musolinija koji mogu da se „skinu sa mreže“ za 79 centi „po komadu“, a uz tekstove je ponuđeno i 20 minuta audio i video materijala. U prva tri dana od objavljivanja, prodato je 6.500 primeraka aplikacije, tako da je ona trenutno na drugom mestu među bestselerima koji mogu da se instaliraju u „Ajfon“.

priredio: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević