Moramo se prilagoditi klimatskoj krizi

Razmere katastrofe u Nemačkoj se tek sagledavaju: desetine mrtvih, a za mnogima se još uvek traga. Voda je opustošila čitava naselja, noseći sa sobom kuće, automobile i drveće.

Takvih prirodnih katastrofa je oduvek bilo, mnogo pre industrijskog doba izazvanog fosilnim gorivima. Ali pošto je čovek skoro udvostručio udeo ugljen-dioksida u atmosferi i već zagrejao Zemlju za jedan stepen, broj i razmere ovih nesreća postali su veći.

Istovremenost pojava na severnoj hemisferi ovog leta sve više ukazuje na klimatsku krizu: dok su veliki delovi zapadne Nemačke pod vodom, Severna Amerika se delimično pretvorila u rernu: ima mrtvih zbog rekordnih temperatura, požari su takvi da ih voda jedva može ugasiti jer isparava pre nego üto stigne do plamena.

Govori se o zaštiti klime, ali još uvek ne i o zaštiti od klime

U svakom slučaju, u julu 2021. se makar ozbiljnije govori o neophodnosti ublažavanja najgorih posledica klimatskih promena. Evropska komisija je upravo predstavila svoj paket „Fit for 55", koji predviđa konkretne mere za smanjenje emisija gasova štetnih za klimu.

Kao 32-godišnjak, bojim se i da pomislim da su poplave i vrućine ovog leta samo uvod u ono što ću doživeti za tridestak godina. A tek me plaši ono što će doživeti buduće generacije.

Ublažavanje klime je presudno za njih - da bi imali šanse da prežive. Ali podjednako je važna i adaptacija, odnosno prilagođavanje uslovima života na vrelijoj Zemlji.

Moramo prilagoditi svoj životni prostor

Nemačka je ovog leta, početkom juna, već doživela vrelu sedmicu - a Zavod za statistiku je odmah zabeležio 11 odsto više smrtnih slučajeva u tom periodu. Teško je zamisliti šta bi se ovde desilo da temperature porastu na 46, 47 ili 49 stepeni kao u kanadskom gradu Litonu. Leži severno od 50. paralele - baš kao i nemački gradovi Bopard na Rajni ili Koburg.

Dakle, krajnje je vreme da počnemo da se pripremamo i na tom drugom nivou. Teško da postoje mere prilagođavanja protiv paklene vrućine, ali urbani koncepti mogu bar malo da pomognu: treba gradovima dati prostora da dišu, zelene površine umesto betona i asfalta koji akumuliraju toplotu.

Postoje isprobane metode za borbu protiv razaranja od poplava i jakih kiša, na samo kanali i brane. Duž mnogih nemačkih reka već dugo postoji plavni pojas - ravnica, livada u koju reka može da se izlije i nikoga ne ugrozi. U budućnosti bi takva područja trebalo da budu postavljena i u gradovima.

Koncepti već postoje

Na primer, usred Roterdama je trg sa tri velika bazena. Po lepom vremenu možete tamo sedeti ili se klizati kroz cevi - po kiši su ovi bazeni napunjeni vodom.

Prilagođavanje klimi već je u toku u Majami Biču u Sjedinjenim državama: ceo grad se postepeno podiže na viši nivo i opremljen je moćnim podzemnim sistemom kanala, bazena i pumpi da bi ostao iznad vode čak i sa jakim uraganima ili rastom nivoa mora.

Takvih koncepata ima mnogo i, mada sigurno ne mogu odvratiti svu štetu koju će ekstremne vremenske prilike izazvati danas-sutra, ipak mogu donekle da ublaže posledice.

U borbi protiv klimatske krize najvažnije jeste brzo prekinuti emisiju CO2. Ali, takođe nam je potrebna veća svest o tome, da ne možemo sve sprečiti i da radimo na tome da se bolje zaštitimo od katastrofalnih posledica klimatske krize.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu