Moskva samo uslovno priznala izbore

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su u Ukrajini održani izbori. Najveći deo medija to saopštenje pogrešno je interpretirao kao zvanično priznavanje izbornih rezultata. Međutim, čini se da ruske vlasti nisu želele to da urade. Sa ovim parlamentom može da se radi – to je do sada jedini pravi signal koji je stigao iz Moskve.

Ministarstvo govori u ime Kremlja

Prvi se za reč javio zamenik ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin koji je u intervjuu novinskoj agenciji Interfaks izjavio: „Čekamo zvanične rezultate jer još uvek postoje protivrečne informacije. Ipak, već sada je jasno da su izbori, i pored zaista grube i prljave kampanje, održani.“

Poziciju ruskog ministarstva spoljnih poslova najbolje demonstriraju dve izjave njegovog šefa, Sergeja Lavrova. U prvoj je komentarisao već održane izbore za skupštinu Ukrajine, a u drugoj predstojeće izbore za parlamente tzv. „Narodnih republika Lugank i Donjeck“.

„Izbori su očigledno održani, iako ne na celoj teritoriji Ukrajine. Mislim da ćemo priznati rezultate. Za nas je veoma važno da u Ukrajini konačno bude formirana državna vlast unutar koje se neće voditi borbe, koja neće Ukrajinu vući čas na Zapad, čas na Istok, koja će konačno da se pozabavi istinskim problemima u toj zemlji i koja će razmisliti na koji način može da obezbedi nacionalno jedinstvo u zemlji“, izjavio je Lavrov u intervjuu za televiziju Lajf njuz.

Istovremeno, Lavrov je već sada spreman da prizna rezultate izbora za parlamente i izvršnu vlast u tzv. „Narodnim republikama Lugansk i Donjeck“, iako oni još nisu ni održani. „Mišljenja smo da je to jedan od najvažnijih delova dogovora iz Minska. Očekujemo da će izbori biti održani kao što je dogovoreno i, razume se, mi ćemo ih priznati“, samouvereno je izjavio ruski ministar spoljnih poslova u istom intervjuu.

Cena za primirje u ratu za gas

Zaključak leži na dohvat ruke: Rusija želi da što je moguće duže ometa ukrajinsku državnu vlast i da joj suprotstavlja „Narodne republike Lugansk i Donjeck“. To Moskvi daje odrešene ruke u tim regionima. Takav metod već se pokazao kao koristan u odnosu sa Petrom Porošenkom koga u jednom nedvosmisleno propagandističkom izveštaju ruska televizija istovremeno može da nazove i „šefom kijevske hunte“ i „predsednikom Ukrajine“.

Ne može se isključiti mogućnost da će uspešno sprovođenje izbora, u Kremlju biti posmatrano kao uslov za Evropsku uniju da plati ukrajinske „dugove za gas“ Rusiji. U tom slučaju Moskva bi možda vodila maksimalno blagu politiku prema novom parlamentu i budućoj ukrajinskoj vladi, bez obzira na to ko joj je na čelu, a sve dotle dok ne bude postignut dogovor o gasu između Moskve, Kijeva i Brisela.

Zima u istočnoj Ukrajini može da bude vruća

Teško je predvideti šta bi moglo da se dogodi nakon potpisivanja dogovora. Sa dolaskom zime teška ekonomska situacija u Ukrajini verovatno će Kremlju omogućiti da igra na kartu unutrašnjih protivrečnosti među članovima buduće vladajuće koalicije. Jasno je da niko u Kremlju ne želi da se odrekne „Narodnih republika Lugansk i Donjeck“, kao što je istakao Sergej Lavrov. Situacija bi, suprotno mišljenjima mnogih optimistički nastrojenih posmatrača, mogla da se drastično pogorša.

Ne može se isključiti ni mogućnost obnavljanja oružanih sukoba u punom obimu. To što vlastodršci u samoproglašenim „Narodnim republikama Lugansk i Donjeck“ više ne spominju nedostatak energenata i prehrambenih proizvoda tokom zime, ne znači da će se problemi rešiti sami od sebe. Sigurno je da humanitarna pomoć iz Rusije nije dovoljna da se prehrani već sada drastično smanjen broj stanovnika Donjecka i Luganska. Ali resursa ima u susednim regionima koji se nalaze pod kontrolom vlade u Kijevu. „Narodne republike Lugansk i Donjeck“ možda će pokušati da ih se domognu.

Da li je Putinova reč zakon?

Teško je prognozirati da li će se to i dogoditi. Unapred se može reći samo: „Sačekajmo izjavu Vladimira Putina“. Ako ruski predsednik lično bude priznao rezultate izbora za ukrajinski parlament, može se poći od toga da je kurs Moskve ka ponovnom uspostavljanju normalnih odnosa sa Kijevom odobren.

Međutim, ukrajinska kriza pokazala je da se danas u Rusiji ni izjava šefa države ne može smatrati konačnom. Ne samo da on sam može u svako doba da je koriguje, već to može da uradi i njegova službe za odnose s javnošću – u zavisnosti od toga šta se Kremlju u određenom trenutku učini kao korisno. To može da bude potpuno priznavanje nove ukrajinske vlade, ali i sasvim suprotno od toga – podrška „Narodnim republikama Lugansk i Donjeck“ ako one na zimu ponovo u punoj snazi započnu vojne aktivnosti u istočnoj Ukrajini.

Ivan Preobraženski je politikolog i koordinator projekta „Moskovski polit-klub“. Stalni je član nemačko-ruskog foruma „Peterburški dijalog“, kao i rusko-poljskog debatnog udruženja „PL-RU“.