Mostarski student protiv severnokorejskog vođe

"Retko se događa da se međunarodni mediji zanimaju za jednog studenta iz Mostara. Ali taj mladić u crnom odelu, s dve minđuše u uhu i štreberskim naočarima nije običan student. Kim Han-sol (na fotografiji gore) pripada jednoj od najozloglašenijih i najtajnovitijih familija sveta: Kim dinastiji, koja Severnom Korejom od njene nezavisnosti 1948. diktatorski vlada. Han-sol je 17-godišnjak i praunuk osnivača države Kima Il-sunga, unuk njegovog naslednika Kia Jong-ila i nećak aktuelnog vlastodršca Kima Jong-una", pojašnjava u svome članku Špigel online, osvrćući se na intervju koji je taj mladić dao bivšoj finskoj ministarki i UN diplomati Elizabeti Ren.

Nada se ujedinjenju Severne i Južne Koreje

Kim Han-sol trenutno pohađa koledž Uedinjenog sveta u Mostaru (United World College), gde je i dao intervju finskoj televiziji. "Na tečnom engleskom Kim pojašnjava da sanja o tome da se jednog dana vrati u svoju domovinu Severnu Koreju. Tamo želi, kako je rekao, stvari da promeni na bolje i da ljudima olakšati život. Rado bi radio na stvaranju mira u svetu, 'posebno kod kuće'. Nada se ponovnom ujedinjenju dveju Koreja, naglasio je Han-sol. Svog strica Kim Jong-una osudio je kao diktatora", navodi Špigel.

List „Velt“ prenosi kako se Kim pri tome osvrnuo i na svog dedu i strica, koje pošto je odrastao u Kini, nikada nije upoznao, a o svome stricu, aktuelnom vlastodršcu u Severnoj Koreji, Kim Jong-unu je rekao: "Stvarno ne znam kako je postao diktator, to je bila stvar između njega i mog dede".

Špigel dodaje da to nije prvi put da se Kim Han-sol kritično izjašnjava protiv okolnosti koje vladaju u njegovoj rodnoj zemlji. "Protekle godine je na Fejsbuku i Tviteru objavio zapise u kojima krivicu za patnju građana Severne Koreje pripisuje svojoj familiji. On sam se oseća krivim što ima dovoljno za hranu, dok u njegovoj domovini ljudi gladuju".

Pomoć EU nije rešenje, već problem Kosova

Nekoliko sedmica nakon ukidanja međunarodnog nadzora Kosova, Frankfurter Rundšau piše kako ta "najmlađa zemlja Evrope ekonomski ostaje zavisna od inostranstva: strana pomoć i transakcije Kosovara iz dijaspore čine gotovo jednu trećinu bruto domaćeg proizvoda. Gotovo da i nema industrije, čak se i luk uvozi. Stopa nezaposlenosti kod 1,9 miliona Kosovara iznosi više od 40 odsto, većina stanovništva živi u siromaštvu. Zemlja ni u dogledno vreme, kako procenjuju zapadne diplomate, neće biti sposobna da opstane bez pomoći EU.

Za Albina Kurtija EU pomoć međutim nije rešenje, već problem Kosova. Vođa opozicione stranke Vetevendosje u prištinskom parlamentu već mesecima govori protiv 'od EU nametnute privatizacije' kosovske privrede. Međunarodna zajednica je od kraja rata doduše osigurala više od četiri milijarde evra za zemlju, ali je većina tog novca nestala kod korumpiranih vladajućih političara, navodi Kurti. Dodaje da je EU od zemlje napravila neoliberalni eksperiment, iz kojeg međunarodni koncerni izvlače korist."

Frankfurter Rundšau u vezi Kurtijevih otvorenih kritika navodi da je bilans dosadašnje strategije privatizacije mršav: ekstremno velika nezaposlenost i posrnula ekonomija, što u svom izveštaju o Kosovu navodi i Evropska komisija. "Korupcija sa neprestanim kršenjem ugovora koči privredu. U Prištini se doduše grozničavo gradi, ali čak ni visoke diplomate ne prećutkuju da iza mnogih građevinskih projekata stoji poneki političar, koji želi uložiti mito. I tako su ulični kafići u Prištini već u podne puni mladih ljudi, koji zbog nedostatka posla ne znaju šta sa sobom da rade, pa satima piju jednu te istu kafu", zaključuje Frankfurter Rundšau.

Priredila: Marina Martinović
Odg. urednik: Jakov Leon