Mržnja prema Zapadu ekstremista u Srbiji

Desni ekstremizam je prisutan i u Srbiji, ali se on donekle razlikuje od ekstremizma koji je prisutan u zapadnoevropskim zemljama, kaže za Dojče vele Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. U Srbiji su pre svega na meti desnog ekstremizma domicilne manjine, ističe Popović:

„Desnim ekstremistima su na meti pre svega nacionalne manjine, zatim Romi, koji su naravno posebno u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi jako vidljiva i laka meta za sve vrste ekstremizama. Naravno, ne treba zaboraviti, kao i u svakoj zemlji, i u Srbiji su seksualne manjine uvek meta svih desnih ekstremista.“

Fokus na narodnim izdajnicima

Specifičnost kada je reč o Srbiji i desnom ekstremizmu je i fokusiranje na takozvanim „narodnim izdajnicima“, skreće pažnju Popović. To su uglavnom ljudi koji se zalažu za otvoreno društvo, za ljudska prava, i za građansko društvo, kaže Popović:

„Tako da u Srbiji imamo malo jači pritisak na organizacije civilnog društva, na nekakve pojedince ili intelektualce koji propagiraju otvoreno i demokratsko društvo. Oni su znatno češće meta ekstremnih grupa, nego što su to nacionalne manjine u poslednje vreme“.

Mržnja prema Zapadu

Desni ekstremizam je u Srbiji dobio, i to je njegova sledeća specifičnost, ogroman javni i medijski prostor, kao i podršku dela akademske zajednice i Srpske pravoslavne crkve (SPC), ocenjuje za Dojče vele Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ako se pogleda ideološka pozadina desnog ekstremizma u Srbiji, vidljivo je da se on možda u najvećoj meri oslanja na mržnji prema Zapadu, kaže Biserko:

„Ono što je zajedničko svim tim grupacijama jeste antievropejstvo, antizapadnjaštvo, a zatim i protivljenje konceptu ljudskih prava. Oni se znači uglavnom fokusiraju na srpstvu, domaćinstvu, na konzervativnim vrednostima. Crkva je tu njihov glavni ideološki simpatizer, u smislu što i sama crkva promoviše taj konzervativni, rekla bih i arhaičan model vrednosti.“

Jak klerikalni element

Dragan Popović ukazuje i na ideološko šarenilo desnog ekstremizma u Srbiji. Tu se uzima dosta toga iz neonacističkih pokreta u svetu, a onda se to ovde kombinuje sa nekom domaćom verzijom ekstremističkih ideja, kaže Popović. Popović takođe upozorava na prisutnost klerikalnog elementa u takvim grupacijama, što je isto tako jedna od razlika u odnosu na ekstremističke pokrete na Zapadu:

„Tamo nema, u tim ekstremno desničarskim grupama, toliko jako i često prisutnog klerikalnog momenta. Ovde u Srbiji ga skoro uvek ima. Znači, oni uvek uzimaju deo iz crkvene mitologije, uvek se pokrivaju sa crkvenim obeležjima, i naravno pokušavaju da nađu saveznike u vidu pojedinih sveštenika, pa na žalost čak i vladika Srpske pravoslavne crkve.“

Ne baš tako radikalni

Desni ekstremizam u Srbiji ipak nije toliko radikalan u smislu posledica, ocenjuje Popović. Ima, naravno, slučajeva nasilja, ali nemamo ipak desničarske grupacije, kakve postoje na Zapadu, koje su vrlo agresivne i čije delovanje se vrlo često završava ubistvima.

Ali i sve to ne govori u prilog Srbiji. Na Zapadu su takve grupacije duboka margina, a ovde sa njima koketiraju političke elite, i upravo stoga oni nisu toliko skloni nasilju; razlog za to je što desničarske grupe smatraju da čak mogu da postanu deo mejnstrima, i da neke svoje ideje ubace u zvanične političke tokove, primećuje Popović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković