Mračna prošlost slavnog policijskog inspektora

Horst Tapert je, zahvaljujući ulozi Derika, uvek besprekornog, pomalo dosadnog inspektora bez privatnog života, postao slavan. Poseban fenomen bila je dugotrajna popularnost koju je tom ulogom ostvario u inostranstvu. Tapert je u čak 102 zemlje bio najpoznatiji nemački glumac i na taj način presudno je obeležio sliku posleratnih nemačkih televizijskih junaka u svetu. Utoliko je sada zgražacanje nad mračnim detaljima iz njegove prošlosti veće i bolnije. Horst Tapert je, naime, očigledno decenijama prećutkivao da je za vreme nacističke Nemačke bio član zloglasnih borbenih jedinica SS.

Prognan sa televizijskih ekrana

Francuske novine su u brojnim člancima prenele tu vest, a ona je izazvala veliku pažnju i u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Austriji i drugim evropskim zemljama. Dobri Horst Tapert je preko noći postao „zlikovac“. Privatna holandska TV-stanica „Maks“ odmah je najavila da će to otkriće imati i posledice – planirano prikazivanje 20 epizoda „Derika“ od januara je otkazano. „Nemamo nameru da slavimo glumca koji je lagao o svojoj prošlosti“, rekao je šef „Maksa“ Jan Slagter. Slično su reagovale i belgijske i francuske TV-stanice koje su u petak (3.5.) najavile da će skinuti „Derika“ sa programa.

Do šokantnog otkrića o prošlosti poznatog nemačkog televizijskog inspektora došlo je zahvaljujući istraživanju politikologa iz Zolingena Jerga Bekera. On je došao do podataka da je Tapert, koji je umro 2008. godine, kao mladić bio član jedinica SS. Nakon početnog nećkanja, i Kancelarija za informisanje porodica palih vojnika nekadašnjeg Vermahta (WASt), potvrdila je da je TV-zvezda od 1943. bila član tenkovske brigade „Mrtvačka glava“. Koliko dugo je Tapert bio član te SS jedinice, u postojećim dokumentima očigledno ne stoji. Ne zna se ništa ni o učešću Taperta u zločinima zloglasne brigade, niti o tome šta je stvarno radio. „Borbene jedinice SS-a zvanično su bile dobrovoljačka vojska“, upućuje Zenke Najcel, profesor istorije na Londskonskoj školi ekonomije i političkih nauka. On istovremeno ukazuje i na činjenicu da je borbenim jedinica SS-a, pogotovo nakon 1943. godine, bilo potrebno znatno više vojnika nego što se javljalo dobrovoljaca, pa je na mlade muškarce vršen snažan pritisak: „Pripadnici SS-a dolazili bi u kampove Hitler-jugenda (nacističke omladine) i naređivali da se svi članovi kampa prijave kao dobrovoljci“. Retko se događalo, objašnjava on, da neko u takvoj situaciji ima toliko hrabrosti da ustane i pobuni se protiv toga.“

Prinudni ili uvereni SS-ovac?

Danas će biti teško da se utvrdi da li je Tapert zaista dobrovoljno ili pod pritiskom završio u redovima borbenih jedinica SS-a, kao i to da li je i koliko učestvovao u ratnim zločinima zloglasnih nacističkih jedinica. Nema, doduše, sumnje u to da su borbene jedinice SS-a po istočnom frontu ubijale i palile, kao ni da je veliki broj njihovih pripadnika, bar neko vreme, bio poslat u koncentracione logore gde su obavljali zadatke čuvara, ali konkretnih dokaza i podataka o tome koje su jedinice učestvovale u kojim pojedinačnim zlodelima – nema, kaže istoričar Najcel.

Najveći deo optužbi na račun pokojnog glumca zato se pre svega odnosi na činjenicu da je on krio svoju pripadnost jedinicama SS-a, da nikada nije pričao o tome šta se događalo i da je tako propustio i priliku da objasni kako on, s vremenske distance, gleda na te događaje. „Nije on bio jedini“, ukazuje profesor Najcel, „prećutkivanje ratne prošlosti bilo je jedna od osnovnih okosnica posleratnog nemačkog društva. Horst Tapert je u tom smislu pratio struju: „To je u stvari uobičajena stvar kod cele jedne generacije koja predstavlja Nemačku – bilo da se radi o glumcima ili političarima – jednostavno uopšte ne znamo šta su konkretno radili.“

Horst Tapert zato zapravo i nije bio drugačiji od lika koji je glumio na malim ekranima: čovek bez prošlosti, korektan, naizgled čestit i u svakom slučaju svestan svojih dužnosti.

Trajno narušen ugled serije

To što je upravo lik krutog, izrazito distanciranog i pomalo dosadnog inspektora Derika ostvario toliku popularnost u inostranstvu, bilo je i ostalo na neki način neobjašnjiv fenomen. Pisac Umberto Eko je svojevremeno zaključio da fascinacija tim likom leži upravo u njegovoj prosečnosti koja svakom gledaocu dozvoljava da u njemu projektuje svoja predubeđenja.

Bernd Grebler, medijski stručnjak iz Bilefelda pak veruje da je upravo Derikov benignitet seriji doneo međunarodni uspeh. U razgovoru za DW on objašnjava: „Verujem da su mnogi u Tapertu zaista videli 'dobrog Nemca', koji ispunjava svoje dužnosti, vredno rešava slučajeve i pouzdano uvodi red.“ Sivilo njegovog karaktera je, kaže, mnogim ljudima u nemačkom komšiluku pomagalo da u nemačkom policajcu vide modernog birokratu koji se bori protiv zločina, i da zaborave sliku nacističkog vojnika. Sada je, međutim, ta slika pala u vodu. „Ubuduće će 'Derik' verovatno i dalje da popunjava prepodnevni televizijski program u zemljama poput Kine, jer je reč o seriji u kojoj nema nasilja, golotinje i društveno osetljivih tema, ali u Evropi će biti zaključan u ormare sa neodgovarajućim materijalom“, predviđa medijski stručnjak Grebler.

Autori: Alojs Berger / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković