Mrlja ne može ništa Britiš petroleumu

Posle ekološke katastrofe koju je izazvala eksplozija naftne platforme Dipvoter horizon u Meksičkom zalivu, američki političari žele da stvore utisak „da su seli za vrat velikom britanskom koncernu“, piše Zidojče cajtung: „Ministar unutrašnjih poslova u Vašingtonu, Ken Salazar, nastoji da krupnim rečima stvori utisak da BP-u predstoje teška vremena, pa tako prenosi da se ta firma zbog Dipvoter horizona i posledica havarije nalazi u egzistencijalnoj krizi.

Jednostavno su prebogati

Ali, političari precenjuju sami sebe. BP je moćan međunarodni multikoncern koga ova – najverovatnije najveća – naftna katastrofa vrlo verovatno neće ubiti. Koncern je toliko bogat da će ovaj događaj moći vrlo brzo da zaboravi. A zna i šta su SAD do sada preduzimale protiv naftnih zagađivača životne sredine: gotovo ništa. U svakom slučaju – ništa što može da predstavlja pretnju za dotične.

BP, koji u Nemačkoj prodaje benzin pod imenom Aral, posle Ekson mobajla i Šela je treći po veličini naftni koncern na svetu, na berzi trenutno vredi 117 milijardi dolara; poređenja radi, Folksvagen vredi dvostruko manje. Drugim rečima, BP je velika mašina za pravljenje novca, koja je 2009. sa svojih 80.000 zaposlenih širom sveta obrnula 239 milijardi dolara, od kojih je, posle plaćanja poreza, u kasi firme ostalo čistih 14 milijardi. Takav koncern nije lako prinuditi da padne na kolena. Da bi se to desilo, morale bi da mu okrenu leđa sami kupci.“

Zašto nema protesta?

Zidojče se u odvojenom članku zapitao i: zbog čega se to još ne dešava? Zašto organizacije za zaštitu životne sredine još nisu izašle na barikade i pozvale svet da bojkotuje BP? „Čak ni u Americi nema većih demonstracija – samo na nekim benzinskim pumpama mogu se videti ljudi koji drže transparent na kome piše: ‘BP mora da plati za ovo’“. To nije ništa u poređenju sa protestima koji su pratili odluku koncerna Šel od pre 15 godina da potopi u more svoju naftnu platformu Brent spar. Pozivi na bojkot su urodili plodom i Šel je tada pretrpeo veliku štetu.

Ko je zakazao?

U pokušaju da objasni ponašanje današnjih aktivista, list citira Ditera Ruhta, berlinskog stručnjaka za ponašanje javnosti. On podseća da je potapanje Brent spara bilo stvar odluke Šela, dok je eksplozija Dipvoter horizona, naravno, nesreća – i pošto je katastrofa već nastupila, svi znaju da naknadnim protestima ta činjenica ne može da se promeni. U slučaju Dipvoter horizona nije jasno ni protiv koga bi trebalo dići glas. Protiv BP-a, koji nije imao plan za slučaj ovakve havarije? Protiv američke vlade, koja je dopustila bušenje u Meksičkom zalivu bez prethodne ekspertize o zaštiti životne sredine? Da li je zakazala tehnika, ili su krivi oni koji su se njome služili na platformi?

„Osim toga, u moru za naftom ne traga samo BP; to čine i ostali“, citira minhenski dnevnik šefa organizacije Grinpis internešnal, Kumija Najdua. On kaže „da je ovakva katastrofa mogla da se desi i svakom drugom koncernu, te da je mnogo važnije pitanje treba li takvim koncernima uopšte dozvoliti da buše na velikim morskim dubinama. Zato stručnjaci za javno mnjenje smatraju da će do masovnih protesta doći čim se povede načelna diskusija o tome. Vreme je, kaže Najdu, da se odustane od naftnih bušotina i – pređe na čiste i obnovljive energije.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević