Muke po Angeli

„Već danima svakodnevica u političkom Berlinu u znaku je problema i neprestanih natezanja, ova protekla nedelja bila je u znaku negativnih naslova u štampi. U stvari, za Angelu Merkel sve je trebalo da bude mnogo drugačije i bolje. Izbori su joj omogućili da se reši nevoljenog partnera – socijaldemokrata – i najzad obrazuje vladu sa liberalima. Međutim, već koalicioni pregovori su se otegli i bili su mnogo teži nego što se očekivalo. A samo četiri nedelje posle stupanja na dužnost nove vlade Angela Merkel na sve strane rešava krize.

Avganistanska katastrofa

Sve je trajalo minut i 40 sekundi. Toliko je bilo potrebno da Franc Jozef Jung, ministar odbrane u prvoj vladi i ministar rada u ovoj drugoj podnese ostavku. Rekao je da to čini „kako bi vlada mogla nesmetano da radi“ i izašao iz sale.

Jung je prvi ministar u istoriji Savezne Republike koji je podneo ostavku posle samo mesec dana, što je loš znak za novu vladu. Mnogi su i sumnjali u mogućnost da se spase na mestu ministra rada od posledica prikrivanja izveštaja o broju civilnih žrtava prilikom napada na talibane koji su oteli dve cisterne u Avganistanu krajem njegovog mandata kao ministra odbrane u prošloj vladi.

Stradao je i novi ministar odbrane Gutenberg koji je do sada neprestano govorio da je vazdušni napad na talibane bio „vojno primeren“, da bi sada morao da prizna da i nije bio tako „primeren“.

Ono što ostaje jeste utisak lošeg početka nove legislature – posle samo četiri nedelje Merkelova je morala da rekonstruiše vladu, a osnivanje Anketnog odbora u Bundestagu, koji će se baviti napadom u Avganistanu, za opoziciju je bogom dana platforma za napade na vladu.

Sporovi oko poreskih olakšica

U strankama Unije leti perje – prilikom sastanka sa Angelom Merkel predsednika vlada saveznih zemalja iz redova CDU, predsednik vlade Šlezvig Holštajna Peter Hari Karstensen nikako nije hteo da se saglasi sa planiranim poreskim olakšicama. Navodno, čak je zapretio i ostavkom „ukoliko zakon (o poreskim olakšicama) bude usvojen u sadašnjem vidu“.

Za sada, Merkelova ostaje nepopustljiva i podseća da je stranka na kongresu prihvatila koalicioni sporazum kojim su predviđene poreske olakšice. I ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je da neće biti ustupaka saveznim zemljama.

Od oko 8,5 milijardi poreskih olakšica, budžet federacije biće „tanji“ za 4,63 milijarde, budžeti saveznih zemalja za 2,28, a lokalnih zajednica za 1,57 milijardi evra.

Zbog sporova teško da će zakon biti usvojen u decembru, tako da neće stupiti na snagu – kako je planirano – 1. januara 2010. godine čime se kasni u ostvarivanju jednog od ključnih projekata nove vlade.

… i ostalo

Nastavlja se spor oko „novca za čuvanje dece“. Naime, predviđeno je da roditelji koji vaspitavaju malu decu kod kuće dobijaju od države od 2013. godine novčanu nadoknadu. Sada koalicioni partneri nikako da se pogode da li će ta pomoć biti u čekovima za robu ili gotovini – liberali su za čekove, deo Unije za gotovinu, kancelarka je neodlučna. Prvo je rekla da može da se razmisli o čekovima, prošle subote izjavila je da bi porodice morale da imaju mogućnost da same odlučuju za šta će potrošiti novac koji dobiju.

Nije rešen ni problem imenovanja Erike Štajnbah u Nadzorni odbor fondacije „Bekstvo, proterivanje, pomirenje“ koja se bavi sudbinom Nemaca proteranih na kraju Drugog svetskog rata iz Istočne Pruske, pre svega sa današnje poljske teritorije. Njenom imenovanju se protive Poljaci, jer je njen otac bio oficir na istočnom frontu u vreme nacizma, a ona je u Bundestagu glasala protiv priznanja granice na Odri i Nisi, uslovljavala prijem istočnoevropskih zemalja u EU očuvanjem prava izbeglica, protivila se deklaraciji o nemačko-češkom pomirenju.

Ni amo, ni tamo

U koaliciji, šef liberala i ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je protiv imenovanja Štajnbahove, kancelarka je između dve vatre: liberala sa jedne i konzervativnih krugova u strankama Unije koji su za Štajnabhovu, sa druge strane.

Najzad, nemački predstavnik u Evropskoj komisiji, dosadašnji predsednik vlade Baden Virtemberga Ginter Etinger, imenovan je za komesara za energiju. Položaj je važan, ali kako ovlašćenja komesara nisu proširene i na zaštitu klime neizbežni su sporovi oko kompetencija sa komesarkom za klimu Koni Hedegard i komesarom za životnu sredinu Janezom Potočnikom.

Ionako je na račun Merkelove bilo kritika da je u Brisel poslala laika koji je nepoznat u sedištu EU, koji nema odgovarajuće kontakte i o kome je jedan britanski poslanik u EP rekao:

„ Ne poznajem g. Etingera. Znam jedino da je Angela Merkel želela da ga se reši“.

sol/nb/zbs