Muslimani ogorčeni zbog zakona o islamu

Osim što je javnosti predstavljen u odsustvu predstavnika Islamske zajednice u Austriji, novi zakon o islamu doneo je i jednu veliku i neočekivanu novinu: udruženja sa islamskim predznakom ubuduće neće smeti da se finansiraju iz inostranstva, kao što ni imami koji služe u džamijama u Austriji neće više moći da budu plaćeni iz budžeta drugih država. Ova odluka pogađa u prvom redu turska udruženja; 65 imama koji su na službi u turskim udruženjima širom Austrije, plate dobijaju od Ministarstva spoljnih poslova Turske i pod direktnom su ingerencijom vlade u Ankari.

Udruženja iz BiH ovom izmenom nisu pogođena. Sva udruženja koja su članovi Islamske zajednice Bošnjaka u Austriji (IZBA) finansiraju se isključivo od članarina i dobrovoljnih priloga građana. Oni u Sarajevu vide svoj orijentir u duhovnom smislu, ali prema njemu nemaju nikakvih pravnih obaveza.

Novi zakon o islamu kao samostalnu islamsku versku zajednicu u Austriji definiše i Islamsku alevitsku zajednicu u Austriji (IAGÖ ili Alevi). U Austriji živi oko 600.000 muslimana, Alevita je od toga 60.000 do 80.000, a do ove odluke austrijskih vlasti oni su bili sastavni deo do sada jedine krovne organizacije muslimana u ovoj zemlji – Islamske verske zajednice u Austriji (IGGiÖ).

Reakcija na loš imidž

Ostali delovi novog zakona o islamu bili su od ranije poznati i regulišu islamske praznike, veronauku u školama, obrazovanje imama i vjeroučitelja, razne verske obrede, te islamsku socijalnu službu u bolnicama i staračkim domovima. Zakon se generalno tumači kao veliki korak pri težnjama da austrijski muslimani i zvanično postanu deo demokratske, pluralističke i sekularne austrijske države, sa svim pravima i obavezama koje građani takve demokratske zajednice treba da imaju i poštuju.

Među predstavnicima Islamske verske zajednice u Austriji novi zakon ipak je naišao i na oštre kritike i jasno neodobravanje. Portparolka zajednice Karla Amina Baghajati za DW kaže da se stiče utisak kako je na unošenje neočekivanih promena u zakon uticala trenutna atmosfera u društvu, u kojoj se u muslimanima vidi nešto opasno i negativno. „Nekoliko puta je ponovljeno, a to stoji i u tekstu zakona, da su austrijski zakoni iznad islamskih zakona i običaja i da islamsko učenje ne sme da se kosi sa demokratskim principima. Kada se nešto na taj način prezentira, onda se stiče utisak da se očekuje da će muslimani činiti više prekršaja nego ostali, što kod nas ostavlja gorčinu. U predlogu zakona su se našle i stvari o kojima uopšte nismo raspravljali, iako o tom zakonu pregovore vodimo već duži niz godina“, navodi Baghajati.

Pitanja nadležnosti

Predstavnici Islamske zajednice iznenađeni su i zabranom finansiranja udruženja sa islamskim predznakom iz inostranstva. Osim na imame iz Turske, ova odluka odraziće se i na rad Međunarodnog islamskog centra u 21. bečkom okrugu, sa najvećom džamijom u Austriji. Taj centar su izgradili i finansiraju šeici iz Libije i Saudijske Arabije, a poslednjih meseci je često bio u centru medijske pažnje zbog odlaska određenog broja austrijskih radikalnih islamista na ratišta u Siriji. Neki od njih naveli su da su svoje ideološke stavove izgradili upravo u tom centru. Omar Al Ravi, nekadašnji izaslanik Islamske zajednice za pitanja integracije, a danas odbornik iz redova bečkih socijaldemokrata, izjavio je da u toj džamiji, usvoji li se ovaj zakon, uskoro neće imati ni za troškove grejanja.

Karla Amina Baghajati problemom smatra i činjenicu da su sada dve islamske verske zajednice definisane kao udruženja javnog prava, kako Islamska zajednica u Austriji, tako i Islamska alevitska verska zajednica. „Postavlja se pitanje ko će sada biti odgovoran za nastavni plan na časovima veronauke ili ko će biti nadležan za socijalnu službu u bolnicama i staračkim domovima“, kaže Baghajati.

Zakon ipak napredak

U većini bosanskohercegovačkih udruženja kažu da je novi zakon o islamu u svakom slučaju veliki napredak. Abdulmedžid Sijamhodžić, imam džamije u jednom od bosanskohercegovačih udruženja i zamenik generalnog sekretara pri islamskom veću, ističe da je stari zakon o islamu iz 1912. godine imao svega nekoliko paragrafa i nije bio u duhu današnjeg vremena. Novi zakon, kaže Sijamhodžić, definiše mnoge stvari koje su bitne za svakodnevni život muslimana u Austriji.

„Tu spadaju proslave i praznici, Bajrami, kurbani, veronauka u školama ili uslovi pod kojima se može izvršiti obred obrezivanja, i to je dobro. Puno se, međutim, priča o zabrani finansiranja iz drugih zemalja, ali bosanskohercegovački džemati, barem oni koji su članovi IZBA-e, time nisu pogođeni, oni se finansiraju iz članarine i dobrovoljnih priloga. U zakonu se ipak govori o redovnom finansiranju i ostavlja se mogućnost jednokratne pomoći iz inostranstva. Znači i to mi se ne čini rigoroznim, jer bilo koje udruženje može osnovati fondaciju i bilo ko u nju onda može uplaćivati novac“, kaže Sijamhodžić.

Što se tiče namere da se u Austriji ubuduće ne zapošljavaju imami koji na službu dolaze direktno iz inostranstva – recimo iz Turske, BiH ili Saudijske Arabije kako je to do sada bio slučaj – Sijamhodžić se nada da taj deo zakona neće odmah stupiti na snagu. „Mislim da to nije ni moguće, jer bi to značilo da su svi imami koji su zaposleni u Austriji ovde završili i teološki fakultet. U Austriji međutim još ne postoji islamski teološki fakultet, tako da će u prelaznom periodu ljudi sigurno još dolaziti izvana. Ali: novi zakon kaže da je takav fakultet na Bečkom univerzitetu planiran za 2016. godinu, tako da je i ta odluka u principu sasvim u redu“, dodaje naš sagovornik.

Muslimani pod kontrolom?

U udruženju u kojem je Sijamhodžić u službi, većina članova nije detaljno analizirala predlog novog zakona, pojedincima se ipak način na koji je on predstavljen javnosti nije svideo. Nečat Gul, student ekonomskog prava u Beču, ima osećaj da je predtsvljanje zakona bio signal javnosti da austrijske vlasti drže muslimane pod kontrolom. „Mi smo se nadali da ćemo nakon ovog zakona zaista moći reći da smo ponosni i kao muslimani i kao Austrijanci. Ovim putem nam se samo nameće diktat i za mene je to čisti populizam“, kaže Nečat.

Salih Seferović, student orijentalistike, kaže opet da se pojedinim odlukama muslimani ne stavljaju na isti nivo sa drugim verskim zajednicama. „Odluka da se zabrani finansiranje iz inostranstva je dosta teška. Jevrejsku zajednicu npr. finansiraju Izrael i SAD. Zašto to ne sme biti slučaj i sa islamskom zajednicom? Zaista se stiče se dojam da muslimani u zemlji treba da se stave pod nekakvu kontrolu, što nas vređa“, kaže Seferović.

Predloženi zakon ide u proces provere, a na snagu bi mogao stupiti početkom naredne godine.