Muslimansko bratstvo kupuje vreme

Godinu dana nakon što je sa vlasti u Kairu svrgnut Mohamed Mursi, prvi predsednik države iz redova Muslimanskog bratstva, pripadnici ovog islamističkog pokreta i dalje pružaju otpor novoizabranoj vladi, na čelu sa Abdelom Fatahom el-Sisijem, nekadašnjim generalom. Time su sukobi dve struje samo nastavljeni, jer ni vlada nema nameru da popusti. Za to vreme narod živi u strahu, jer sukobi neprestano podgrejavaju atmosferu građanskog rata.

„Ako bismo sada porodicama koje su ostale bez braće, sestara, očeva i prijatelja rekli, zaboravite na ono što se dogodilo, tek bi onda bilo nasilja“, priča 20-godišnji mladić, pristalica Muslimanskog bratstva, koji je želeo da ostane anoniman. „Mogućnost pomirenja sa novom vlašću ne postoji. Nema drugog izbora osim borbe.“

Takva razmišljanja se mogu čuti i od predstavnika autoritarnog režima, koji sprovodi represivne mere nad neistomišljenicima. Neki kažu i najgore do sada. „Ono što smo u poslednjih nekoliko godina videli jeste pribegavanje principu konfrontacije. Dakle, strategija je protestovati, protestovati i nastaviti sa protestima. Egipat tako ostaje država kojom je nemoguće upravljati i koja je konstantno u ekonomskoj destabilizaciji“, smatra Šadi Hamid, saradnik Instituta Brukings u Vašingtonu, autor knjige „Iskušavanje vlasti“ o islamističkim pokretima. „Oni el-Sisija ne vide kao nekog ko može da doprinese privrednom oporoavku zemlje i računaju na to da će dobiti podršku naroda, ako se sa agonijom nastavi.“

„Verujem da će se građana usprotiviti novom predsedniku. Ako se sa protestima nastavi svaki dan, taj scenario se ne može isključiti“, uveren je Muhamed Soudan, sekretar za spoljnopolitičke odnose političkog krila Muslimanskog bratstva. „El-Sisi je suočen sa mnogo izazova, posebno kada je reč o ekonomiji i bezbednosti. A on veruje da će to izdejstvovati primenom sile. To nije način kojim se vlada zemljom sa 90 miliona stanovnika.“

Nedostaje strategija

Mnogi stariji predvodnici egipatskog islamističkog pokreta uspli su, za razliku od Soudana, da izbegnu hapšenje i napuste zemlju, osnivajući sedišta u drugim državama, od Velike Britanije, preko Turske – do Katara, mada se ta alternativa nije pokazala održivom.

„Rukovodstvo Muslimanskog bratstva koje boravi u egzilu uporno traga za koherentnom strategijom i vizijom, nezavisno od protesta i sukoba“, kaže Hamid. „Ali kada pitate nekog od njih kako zamišljaju da razvlaste vojsku, oni ne znaju šta da vam odgovore.“

U međuvremenu se uočavaju i podele u samom Bratstvu, posebno između starijih i mlađih generacija. „Stariji lideri su izgubili kredibilitet“, tvrdi 20-godišnji mladić sa početka priče. „Te generacije i nisu sanjale o revoluciji ili slobodi, oni su razmišljali o životu sa korupcijom i raznim zabranama.“

Ideja o revoluciji se među mladima u Egiptu sve češće pominje. Mladi Egipćani govore drugim „jezikom“. Oni ne samo da se protive vojsci, nego nemaju poverenja ni u jednu državnu instituciju. Mnogi će vam reći kako su izgubili veru u budućnost, u kojoj bi državne strukture imale konstruktivnu ulogu, dodaje Hamid, saradnik Instituta Brukings u Vašingtonu.

Poverenja i podrške sve manje

Uprkos protestima od kojih Muslimansko bratstvo ne odustaje, podrška i razumevanje građana za njihove zahteve opada. Sve je više onih koji su razočarani u egipatski islamistički pokret. Još u vreme Mursija, narod je postao svestan činjenice da lider Muslimanskog bratstva neće zavesti red, omogućiti funkcionisanje države i obezbediti bolji život. Bilo je samo pitanje trenutka, kada će vojska iskoristiti trenutak i intervenisati. „Imidž Bratstva je toliko pogoršao da je sve više onih koji ga kao video kao zlo“, kaže Amro Ali, analitičar za Bliski istok. „Kada jednom izgubite legitimitet, teško je povratiti poverenje.“

U vreme Hosnija Mubaraka bilo je drugačije. Ljudi su verovali da će se Muslimansko bratstvo založiti za pravdu i solidarnost, pre svega sa najsiromašnijima. Ali to se nije dogodilo.

U međuvremenu, narod više nema poverenja ni u vojsku, a ni u Bratstvo, što dodatno uvećava opasnost od raspada države. „Nastradalo je previše nevinih ljudi. Ubijeni su brutalno“, kaže Vael Eskandar, nezavisni novinar iz Egipta. Teško je predvideti šta će se dalje dešavati, ali nade još ima, tvrdi ovaj reporter. „Sve zavisi od daljih poteza režima, ako nastavljaju sa represijom i brutalnim nasiljem, ljudi će se, hteli ili ne, ponovo okrenuti Muslimanskom bratstvu. Vremenom će i zaboraviti ranija dešavanja. Opozicija bi možda mogla i da se ujedini i zajedničku suprotstavi vojnom režimu. Sve se u Egiptu na kraju da oprati. Tako je bilo i sa Mubarakom, a i sa državnim zločinima. Narod će tragati za nekim ko bi ih mogao izvući iz ovog haosa.“