"Naš gorila"

„Naš gorila“, naslov je komentara u "Tagescajtungu". 50-tih godina je tadašnji generalni sekretar NATO-a Lord Ismaj, ovu organizaciju okarakterisao na sledeći nači: "Ona je instrument pomoću kojeg se Amerika drži u središtu, Rusija spolja, a Nemačka dole", podseća list. U skladu sa tim se povodom osnivanja Unije za Mediteran može reći: Ona je instrument koji omogućava Francuskoj da bude u sredini, a južnoj obali i Africi, kao i neželjenim migrantima da ostanu napolju, komentariše "Tagescajtung". Šta zapravo znači to da Francuska bude u sredini? To znači da bi Francuska trebalo da bude politički gravitacioni centar. Do toga, međutim, nije došlo jer su se druge moćne zemlje unutar EU, pre svega Nemačka i Španija, tome usprotivile, komentariše "Tagescajtung". Tako se Unija ne sme zvati „Mediteranska unija“ već „Unija za Mediteran“

"Turska je podigla tužbu protiv 86 osumnjičenih za teror", piše list "Velt". Oni se terete da su planirali svrgavanje vlasti. Među osumnjičenima se nalaze brojni oficiri i novinari. Protivnici režima u Turskoj čvrsto veruju da iza ove tužbe stoji namera vlasti da zastraši kritičare.

"Frankfurter algemajne cajtung" komentariše stanje u Turskoj na sledeći način. "Turska je rastrzana. Ustavni sud bi uskoro trebalo da donese presudu o mogućoj zabrani vladajuće partije AKP. Mnoge činjenice govore da će do zabrane i doći. S druge strane, deo sudstva je podneo tužbu protiv članova takozvane grupe “Ergenekon”, za koju se veruje da je planirala izazivanje nereda sa ciljem svrgavanja sadašnje vlasti. U slučaju da AKP bude zabranjena, članovima ostaje dve nedelje vremena za osnivanje nove stranke sa kojom će izaći na izbore. Naravno da može doći i do toga da se sudstvo pozove na kriterijume Saveta Evrope predviđene za zabranu partija. U tom slučaju AKP ne bi bila zabranjena. No, treba imati u vidu da je većina sudija iz redova nacionalista koji se protive mešanju Evrope u unutrašnje stvari Turske, primećuje list. Ukoliko bi sada došlo do odbacivanja tužbe protiv stranke AKP, svaki kasniji pokušaj zabrane bio bi mnogo teži. Članovi ove partije rekli su da će prihvatiti odluku suda, što i nije strašno. Jer kada izađu na nove izbore pod drugim imenom opet im predstoji pobeda", smatra "Frankfurter algemajne cajtung".

U Nemačkoj sve veći broj zaposlenih građana pati što od psihičkih što od duševnih smetnji. Odavno više nije reč o izuzecima, već o normalnoj pojavi. "Tagescajtung" to komentariše na sledeći način: "Često se psihičke smetnje ljudi tumače kao bekstvo od pritiska koji vlada na radnom mestu, ali i kao posledica egzistencijalnog straha. U tim obrazloženjima ima donekle i istine, međutim, za svako obrazloženje se može naći i protiv argument, naglašava "Tagescajtung". Primera radi, teorija po kojoj do psihičkih problema dolazi usled povećanog stresa na poslu, ne objašnjava zbog čega oboljevaju ljudi bez posla. Isto tako ne mora biti tačna teorija o egzistencijalnom strahu. To su potvrdila i brojna istraživanja rađena za vreme rata u Bosni. Naime, u ratu je ljudima obolelim od anksioznih neuroza bilo bolje, jer su svoj egzistencijalni strah delili sa zajednicom, te su dato stanje doživljavali kao relativno normalno. Zbog toga je bolje staviti akcenat na ono što čoveka rasterećuje, umesto uvek tražiti uzroke. A rasterećuje, primera radi, poslodavac koji radnike motiviše i poštuje različitosti", naglašava komentatorka, inače socijalni psiholog.