„Naša kvartira“ u Kelnu

Lina Izrailjeva je naslikala nebo, čovečuljka na biciklu i dva sunca - jedno sa leve, jedno sa desne strane. Slika te 82-godišnjakinje liči na dečje crteže. Nikakvo čudo s obzirom na to da je ta penzionerka poslednji put nešto crtala kada je bila u osnovnoj školi. Takvi likovni časovi u maloj zajednici za ruske pacijente obolele od demencije nisu retkost: kod takvih pacijenata, pamćenje boja je najbolje očuvano, i zbog toga negovatelji stalno nastoje da ga potpomognu.

Zajednica „Naša kvartira“ (Naš stan) - postoji već tri godine. Nju su osnovali članovi porodica obolelih, a njome rukovodi Leonid Torgovicki, informatičara poreklom iz Sankt Peterburga. Njegova tašta jedna je od stanarki tog stana od 280 kvadrata u kelnskom naselju Fingstu:

„Spojili smo interese. Ideju su nam dali agencija za koncepte stanovanja koja je i razradila čitav koncept, Evangelistička socijalna služba, koja je stavila na raspolaganje i negovatelje, kao i agencija za nekretnine GAG. Oni su došli do zaključka da stanovi ne moraju samo da se izdaju, već da u njima mogu da se nude i različiti vidovi socijalnog staranja. To je za nas bilo kao poručeno.“

„Naš stan“ više od doma

Ilja Berik se pre tri godine našao u istoj situaciji. Njegova tašta je takođe obolela od demencije i nije više mogla da živi sama. Ona nije razumela nemački, što je komunikaciju sa negovateljima činilo nemogućom. Taman kada je izgledalo da majka mora da se preseli kod kćerke koja bi zbog toga morala da napusti svoj posao, porodica je saznala za novi projekat:

„To je veoma dobro za moju taštu koja može da govori ruski kako sa sustanarima tako i sa negovateljima. Ima i svoju sobu. Sasvim je zadovoljna. Da živi sama, morala bi sama da kuva. Ovako je sve to rešeno.“

Ova zajednica se ne zove badava „Naš stan“. Ona ni ne liči na dom. Svaki stanar - ima ih ukupno šestoro starosti između 72 i 94 godine - ima svoju sobu, opremljenu nameštajem donetim iz prethodnog stana, tako da svako ima ambijent na koji je naviknut. Postoji i velika zajednička prostorija i kuhinja. Sve je lepo uređeno, negovatelji su na raspolaganju 24 sata, a grad Keln sufinansira čitav projekat. Ne postoji vreme za posete. Deca tih stanara imaju ključeve stana i mogu da dođu kad god hoće.

Autori: Nađa Baeva / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković